Tribina u DOB-u: Kako istražujemo vakcine?

Kako istražujemo?

Tribina u DOB-u: Kako istražujemo vakcine?

Utorak, 30. mart, u 19 časova, Dom omladine Beograda

Ciklus: KAKO ISTRAŽUJEMO?

Gost: prof. dr Miloš Marković, vanredni profesor imunologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Moderator: Dušan Pavlović, naučni edukator (Radio Galaksija)

U novom ciklusu tribina koji zajednički organizuju Dom omladine Beograda i Radio Galaksija biće približeno KAKO naučnici istražuju ono što istražuju, šta je nauka i čemu služi. Ujedno, ove tribine su i simulacija radijske emisije u javnom prostoru, približavanje procesa radijske produkcije naučno-obrazovnih i popularno-naučnih sadržaja publici u živoj interakciji.

U prvom razgovoru biće bavljenja istraživanjem vakcina, najvećim doprinosom medicine čovečanstvu i istraživanjima koja na ovom polju intenzivno traju od vremena u kom je živeo Luj Paster, iako ideje na kojima je došlo do otkrića vakcine su stare vekovima. Na tribini će biti reči o istoriji ideja, o postavkama eksperimenata koji su doveli do otkrića vakcina i njihovog razvoja, o različitim vrstama i generacijama vakcina, najnovijim istraživanjima i budućnosti istraživanja vakcina. Kako se virus „ubija”? Šta su T-ćelije i kako radi imunitet ljudskog organizma? Kako se istražuje imunitet organizma? Šta su antigeni? Kako rade RNK i DNK vakcine? Kako istražujemo efikasnost vakcina? Koje sve faze u proizvodnji vakcina postoje? Šta su najnovija istraživanja na ovom polju? Kako se istražuju vakcine protiv SARS-CoV-2 virusa i šta nam govore podaci koje do sada imamo?

I, ključno pitanje: kako znamo sve što znamo o vakcinama do sada?

KAKO ISTRAŽUJEMO?

Prirodni i društveni fenomeni ne poznaju naučne discipline i kada se bavimo istraživanjem sveta oko nas, probleme koje pokušavamo da rešimo napadamo različitim metodama i tehnikama. Empirijski i teorijski pokušavamo da objasnimo i predvidimo pojave, a taj proces je suštinski proces komunikacije između onoga što zovemo naučne discipline – interdisciplinarnost, multidisciplinarnost, antidisciplinarnost…

Kada govorimo o istraživanjima epidemija, ne pričamo samo o epidemiologiji i epidemiolozima. Pričamo o ogromnom spektru naučnika i naučnih disciplina koji svojim znanjem doprinose razumevanju pojava i problema koje posmatramo. Tu su i statističari, epidemiolozi, genetičari, virusolozi, programeri, fizičari, psiholozi, imunolozi, filozofi nauke, itd. Svi zajedno pokušavaju da komunikacijom i različitom artiljerijom napadnu i reše probleme koje pred njih stavlja priroda i u okeanu neznanja nauče nešto više makar o jednoj kapljici iz njega. A slično je i sa drugim temama koje će biti deo KAKO ISTRAŽUJEMO ciklusa – Kako istražujemo vakcine? Kako istražujemo klimatske promene? Kako istražujemo zagađenje vazduha? Kako istražujemo epidemije? Kako istražujemo teorije zavere? Kako istražujemo ljudsku evoluciju? Kako istražujemo uslove za postojanje života u Svemiru?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *