PRIČE IZ KOFERA: Avantura Berim – via ferrata
Berim je jedan od vrhova na planini Mokra Gora na Kosovu i Metohiji, u opštini Zubin Potok. Dakle, važno je da napravimo razliku u odnosu na selo Mokra Gora koje je poznato po Šarganskoj osmici, a koje se nalazi u blizini Zlatibora.
Planina Mokra Gora je poznata po živopisnoj prirodi i vrhovima Žljeb (2532 m), Pogled (2155 m), Beleg (2151m) i Berim (1731 m). Nalazi se na samoj granici sa Crnom Gorom. Na Mokroj Gori se izdvaja vrh Berim koji privlači pažnju svojim karakterističnim oblikom sa 4 stenovita vrha, takozvana četiri zuba, od kojih je svaki sledeći viši od prethodnog, a sa čijeg vrha se mogu videti Prokletije, Šar planina, Kopaonik… Uz Mokru Goru nalazi se i jezero Gazivode, dužine 24 km, nastalo pregrađivanjem reke Ibar.
Via ferrata
Via Ferrata je obezbeđena planinska staza kroz teško pristupačne stenovite terene, koja zahvaljujući sistemu metalnih instalacija postavljenih u steni (sajli, klinova, nogostupa) omogućava bezbedno penjanje. Ovakve staze su nastale u Italiji u vreme Prvog svetskog rata u svrhu prebacivanja vojnih trupa, a naziv znači „gvozdeni put”. I danas su najpoznatije ferate u Italiji na Dolomitima, a u značajnom broju ih ima i u Austriji, Sloveniji, Francuskoj. Tek tokom poslednjih nekoliko godina ovaj vid planinarenja počinje da se razvija i u ostatku našeg regiona.
Da bi kretanje po ferati bilo bezbedno, neophodna oprema podrazumeva šlem, pojas, rukavice bez prstiju i ferata set koji čine dve gurtne sa karabinerima i šok apsorber.
Postoji nekoliko međunarodnih sistema za kategorizaciju ferate, od kojih se kod nas najčešće koristi onaj sa oznakama od A do E, pri čemu su ferate sa oznakom A najlakše, a sa oznakom E najteže. Via Ferrata na stenama Berima spada u jednu od najatraktivnijih na Balkanu i njena zvanična oznaka težine je C/D.
Avantura
Ja sam nedovoljno spremna krenula na ovu akciju, ne znajući tačno šta treba da očekujem. Čula sam da Berim treba „probati,” da je basic ferata, te da je osnov za prelazak nekih ozbiljinijh sličnih stenovitih divova. Da sam se detaljno pripremila znala bih da nije baš basic i da mogu da očekujem mnogo toga – stenovite vertikale koje treba savladati, prolaz kroz jednu vertikalnu pećinu, horizontalno savladavanje stena, prelazak visećeg mosta i viseće sajle… Penju se sva četiti „zuba” i ceo uspon traje oko pet sati. Sve vreme ste zakačeni za sajlu, sem ako baš morate u wc, ali i to na nekoliko dozvoljenih „zaravni” i uz amin vodiča (ne brinite, ne ide vodič sa vama, samo odobrava udaljavanje).
Prvi deo uspona je i najizazovniji, jer se ispred vas ispreči vertikalni zid visok 80 metara, koji na nekoliko mesta ima takozvane previse, odnosno ispupčenja kojima treba prići sa strane. Adrenalin se smenjivao sa strahom, pa u tom prvom delu nisam imala vremena da uživam u prirodi oko mene i pogledu koji se ne viđa svakog dana. Držala sam se za gazišta kao da držim život i pre hvatanja svaki bih brzinski odmerila da proverim da li je dobro uglavljen u stenu.
Nakon te prve deonice stiže se do pećine i klupe na samoj ivici upravo pomenutog stenovitog zida. Mesto da povratite dah ali i da uživate u predelima Ibarskog Kolašina. To je pozicija koja se našla na najviše fotografija sa Berima, sasvim zasluženo.
Sledi prolaz kroz pećinu koja pruža jedno sasvim novo iskustvo, a nakon pećine treba savladati još vertikala, ali i jednu lepu traverzu (horizontalno kretanje po steni) na drugom zubu.
Nakon prvog i drugog zuba postoji mogućnost da se „normalnim” putem spustite sa planine (koji je i bio povratak sa ferate dok nisu kompletirana sva četiri zuba 2019. godine). Ovo „normalnim” stavljam pod navodnike, jer je put prilično strm, klizav i neobezbeđen.
Kada se krene na treći zub više nema nazad. U ovom delu ima manje gazišta nego na prva dva zuba. Specifični deo uspona je na početku trećeg zuba, jer stena nije tipična, ima dosta zemlje i postoji mogućnost odvaljivanja većeg kamenja. Ako ide više ljudi u grupi, u ovom delu je važno da razmak između njih bude što kraći.
A onda između trećeg i četvrtog zuba, ferata vas počasti visećim mostom dugim 27 metara, pa nakon njega i još jednom sajlom od 9 metara. Dakle, samo sajla po kojoj treba da pređete, dok se rukama pridržavate za drugu sajlu koja vam je u visini grudi. Ne sećam se tačno šta je bilo ispod i koja visina je bila u pitanju…
A kada se konačno popnete na vrh Berima, posle svih napora, znoja, straha… zakoračite na – livade! Ni traga od stena, provalija i ferata! Zelene livade! Savršeno mesto da se sumira uspon i da počnete da pravite planove za neke sledeće.
Moja preporuka je da vam ovo ne bude prva ferata, probajte najpre one sa oznakama A i B, da naučite osnove, da se oslobodite i dobijete predstavu šta možete da očekujete.
Ova akcija je izvedena u organizaciji Alfa Active, pod stručnim vođstvom Duška Popovića, kojeg toplo preporučujem za bezbedne i uspešne uspone na ferate.
Izvor: Priče iz kofera
