Premijera lutkarske predstave za decu „Per Gint u kraljevstvu trolova”
U petak, 24. februara, sa početkom u 18 sati, u Malom pozorištu „Duško Radović”, premijerno će biti prikazana lutkarska predstava za decu „Per Gint u kraljevstvu trolova”. Prva repriza očekuje nas u subotu, 25. februara, u 17 sati, a predstava je namenjena za uzrast od 3+.
Inspirisano dramom Henrika Ibsena
Režija: Isidora Goncić
Scena, kostim i lutke: Mina Miladinović
Kompozitorka: Irena Popović
Koreografkinja: Jovana Ikonić
Asistent kompozitorke: Nikola Dragović
Igraju:
ĐORĐE STOJKOVIĆ
KATARINA DIMITRIJEVIĆ
IVANA ADŽIĆ
NENAD RADOVIĆ
LANA ADŽIĆ
Reč pisca
Poštovana deco, jeste li primetili kako odrasli postavljaju niz dosadnih pravila – „sredi sobu, spavaj na vreme, ne možeš da večeraš slatkiše…” Kakav davež! Ali, da li ste znali da postoji jedno mesto gde ova pravila ne važe? Gde to, pitate se?
Ovo mesto nalazi se preko sedam mora i sedam gora, preko sedam snova i sedam noćnih mora, u jednoj musavoj šumi. Tu je skriven jedan dvor što smrdi kao tvor, zdrav kao mišomor. U tom dvoru žive Trolovi. Ako im oprostite nekoliko sitnica kao što su neugledna spoljašnjost, aljkavost, i dobro – neprijatan miris, videćete da Trolovi žive onako kako bi svako dete poželelo: uvek se igraju, nikad ne moraju na spavanje i ostavljaju nered svuda za sobom. Pa ipak, neko ko im dođe u goste može se zapitati: da li je ovaj način života stvarno zemlja snova ili vremenom postaje noćna mora?
„Per Gint u kraljevstvu trolova” je priča upravo o tome, o odgovornostima, odrastanju, hrani, smehu, spavanju, igri, i najvažnijem pitanju od svih: zašto svaki dan ne večeramo čokoladu?
Trolovi i ostale norveške domaće životinje
Postoje različita predanja o Per Gintu. Najpre na ovo ime nailazimo u jednoj norveškoj bajci, gde je Per Gint usamljeni lovac koji se suočava sa trolovima. Kasnije o Peru, na jedan drugačiji način, piše Henrik Ibsen, čuveni norveški dramski pisac, za čiju predstavu Edvard Grig komponuje muziku. Ibzen u svojoj drami piše o tome šta znači biti čovek sa odgovornostima, a šta biti „trol” i bežati od njih, i upravo ta glavna tema ostala je prisutna i u našoj, ponešto vedrijoj, verziji ove priče.
Ali, odakle uopšte trolovi? Najlakše je objasniti ih ovako: kao što u našem folkloru postoji Baba Roga, kojom roditelji plaše decu – tako u Norveškoj postoje trolovi. Opisi trolova se razlikuju od priče od priče: oni mogu biti čudovišno ružni i spori, ili izgledati i ponašati se kao ljudska bića. U nekim pričama, trolovi se kriju od sunca, jer ih ono pretvara u kamen. Posebno veliki trolovi koji su se zatekli van svojih pećina u zoru su na taj način, prema predanju, postali deo planinskih pejzaža.
Da li zbog trolova kao sredstva vaspitanja ili nečeg drugog, Norveška je zanimljiva po nekoliko pozitivnih navika koje preovladavaju među stanovništvom: nezamislivo je ostaviti đubre za sobom (u prirodi, ili bilo gde); nije sramota nositi polovne stvari, i deci se obično upravo tako nabavlja i kupuje odeća i oprema; vrlo rano se ide na spavanje, oko 19 časova; slatkiši se jedu samo subotom, a brza hrana obično samo kada su praznici, rođendan, ili neka druga slična zgoda; a u vrtiću bez obzira na vreme deca svaki dan napolju provode po dva sata, u duhu norveške izreke: „Ne postoji loše vreme, već samo loša odeća”.
Norveška je zanimljiva i po tome što se u Oslu, glavnom gradu, dodeljuje Nobelova nagrada za mir; imaju najduži tunel za automobile (oko 25 kilometara); izmislili su skijanje; i, od svih zemalja sveta, imaju najveću populaciju irvasa. I naravno, trolova.
Đorđe Kosić
Foto: B. Abdulović
