Najavljena premijera opere Stanislava Biničkog „Na uranku“, u režiji Ane Grigorović
Opera Stanislava Biničkog „Na uranku“, prema libretu Branislava Nušića, biće premijerno izvedena 30. oktobra (19,30) na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, pod dirgentskom upravom Stefana Zekića i u režiji Ane Grigorović.
Upravnica Ivana Vujić, na konferenciji za novinare, održanoj 24. oktobra u foajeu Druge galerije, podsetila je da će premijera biti održana na dan kada je pre 150 godina prvi put u novoj zgradi izvedena predstava, a reč je o „Posmrtnoj slavi Kneza Mijaila M. Obrenovića III“, autora Đorđa Maletića.
Govoreći o operi „Na uranku“, koja se smatra prvom srpskom operom, ocenila je da je Nušić napisao veličanstven libreto koji je „mitski, antički i u kome, naravno, kao i u antici, čovek podleže strastima, a u našem slučaju, podstaknut sredinom, podleže strastima i ubija svoju majku“.
„Ubistvo majke, kao i ubistvo sopstvene dece, ako pravimo paralelu sa Medejom, jesu iskonski činovi pokušaja samospasavanja ili samoiskupljenja u okviru jedne opšte neodgovarajuće klime“, rekla je Ivana Vujić.
Prema njenim rečima, ova opera je u vezi i sa prosvsvetiteljskom ulogom nacionalnog teatra jer mi, kako je naglasila, moramo da se upoznamo sa svojim dobrom, a kad se upoznamo, bivamo pozitivno iznenađeni.
„Na kontrolnoj probi smo videli jedan sklad, vrednoću rada, dinamiku mizanscena, vrednoću hora, odličnog dirigenta, reditelja, mlade soliste i glumca“, istakla je upravnica Vujić i poručila da se „mi trudimo da što više mladih ljudi uključimo u rad opere, a ova predstava je upravo pokazatelj toga“.
Direktorka Opere Jasmina Trumbetaš Petrović je istakla da opera „Na uranku“ pripada verističkom pravcu i naglasila da se to delo „poslednjih godina veže za mladost“.
„Zašto insistiramo na mladosti? Zato, što i sama poruka ovog dela jeste ljubav koja je pokretačka snaga, naročito među mladim ljudima. Sama priča, odnosno siže opere, govori o ljubavi između Radeta i Stanke, u čemu im smeta Redžep. Takođe, ova opera zavređuje posebnu pažnju jer je prepuna, već poznatih, prokomponovanih melodija koje se mogu čuti širom naše zemlje“, kazala je Jasmina Trumbetaš Petrović.
Ona je posebno pohvalila rediteljku Anu Grigorović zato što je, kako je naglasila, na jedan poseban način osmislila postavku ove opere iz koje se vidi da to delo „zaista poseduje veliku snagu i nadovezuje se, na neki način, na Konjovićevu Koštanu“.
Jasmina Trumbetaš Petrović je najavila da će na trećoj reprizi 23. novembra ulogu Redžepa pevati bas Vuk Matić koji će tom prilikom obeležiti i 20 godina umetničkog rada.
Dirigent Stefan Zekić je rekao da se trudio da se što više „drži“ pariture Stanislava Biničkog i naglasio da mu je posebno drago što će opera „Na uranku“ biti izvedena sa orkestracijom koja je poslednji put bila izvedena 1968. godine.
„Ova opera predstavlja izuzetan spoj tadašnjih evropskih tendencija i našeg folklora i verujem da će publika uživati u tome, kao i sa svim ovim mladim ljudima, okupljenim oko nje“, ocenio je Zekić.
Rediteljka Grigorović je kazala da joj je želja bila da postavku opere približi aktuelnom trenutku „ne samo zbog aktuelnog trenutka, nego i radi interesovanja publike“.
„Ne želim da nam opera bude nešto što je daleko i nečitljivo, nego da to bude jedan novi pravac koji tek treba da stvori svoju publiku. Trudila sam se da u mizanscenu i postavci što više razigram sve elemente te opere – od solista, preko Hora do glumca iz ansambla Drame“, rekla je Ana Grigorović.
Sopran Evgenija Jeremić, koja će na premijeri pevati ulogu Stanke, istakla je da je veoma srećna i da ima veliku čast što će samo nakon nekoliko meseci, koliko je prošlo od premijere „Koštane“, u kojoj je pevala naslovnu rolu, nastupiti u još jednoj domaćoj operi.
Tenor Marko Živković ocenio je da je uloga Radeta veoma kompleksna i zahtevna i istakao da je srećan jer mu je ovo, u veoma kratkom vremenskom periodu, već treća premijera u Narodnom pozorištu.
„Ova opera ima jednu izuzetnu vrednost, partitura joj je veoma bogata i mnogo mi je drago što se ponovo našla na repertoaru“, kazao je Živković.
Bariton Vuk Zekić, kome je poverena uloga Redžepa, istakao je da mu je veoma drago što će pevati u ovoj operi koja predstavlja naše nacionalno blago i izrazio uverenje da će se i „u budućnosti nastavi sa negovanjem srpske kulturne baštine kroz opersku muziku“.
U podeli su Evgenija Jeremić/ Marija Jelić/ Sofija Pižurica (Stanka), Marko Živković/ Dejan Maksimović (Rade), Dubravka Filipović/ Svetlana Đokić/ Tamara Nikezić (Anđa), Vuk Zekić/ Mihailo Šljivić/ Vuk Matić/ (Redžep), Mihailo Otašević/ Milan Panić/ Siniša Radin (Mujezin), glumac Hadži Nenad Maričić (Industrijalac)…
U predstavi učestvuju Hor, Orkestar i članovi Operskog studija Narodnog pozorišta.
Scenografkinja je Dunja Kostić, kostimografkinja Katarina Grčić Nikolić, za koreografiju je bio zadužen Miloš Kecman, dok je autor scenskog pokreta Suzana Lukić.
Asistent reditelja je Isidora Goncić, inspicijentkinje su Ana Milićević i Mirjana Goločevac, a korepetitori Srđan Jaraković, Nevena Živković, Nada Matijević i Gleb Gorbunov.
Opera „Na uranku“ praizvedena je u Narodnom pozorištu u Beogradu 20. decembra 1903. godine.
Radnja se dešava u srpskom selu pod Turcima. Ljubav Stanke i Radeta blagosilja Radetova majka Anđa. Iz prikrajka ih posmatra Turčin Redžep koji, kada Rade odlazi sa majkom, izjavljuje Stanki ljubav. Pošto ga Stanka odbija, ljutiti Redžep sprema osvetu. Uz pesmu nailaze momci i devojke i vesele se zbog predstojeće svadbe. Međutim, Redžep na sav glas izjavljuje da se Radetu ne zna otac…
U međuvremenu, na sceni Narodnog pozorišta, premijerno je izvedena još tri puta – 26.09.1968, 07.10.1999. i 04.12.2003. godine.
