Mama Vinča – Život i smrt prabeograđanina u kolevci Evrope – najnovija istraživanja
Sreda, 15 decembar 2021, u 20 časova
Gost: dr Miroslav Kočić, arheolog i antropolog, izvršni menadžer kapitalnog projekta Vinča Belo Brdo
Moderatorka i autorka online divana: Smiljana Popov, novinarka, autorka naučno-popularnog serijala „Beograd za početnike”
YouTube kanal i FB strana Centar za kulturu Grocka
Novi online divan „Beograd za početnike” direktno iz toplog varoškog doma stare Rančićeve kuće, gde živi Centar za kulturu Grocka, donosi najnovije vesti sa poslednjih terenskih iskopavanja vinčanske kulture i to sa više lokaliteta u Srbiji.
Ma koliko o inovativnoj, progresivnoj vinčanskoj civilizaciji saznavali, čitali, slušali, nikad nam nije dosta – složićete se. Jer uprkos arheološkim, antropološkim, multidisciplinarnim naučnim istraživanjima koja traju više od veka – ta kolevka prvog urbanog čoveka praistorijske Evrope i dalje je misterija. Neka od ključnih pitanja te superiorne kulture življenja kamenog doba ostaju vrlo enigmatična i nerazrešena pod dubokom tamom milenijuma – gde su grobovi, nekropole, skeleti te ogromne praistorijske populacije, zašto su nestali…
Pogotovo kad nam najnovija istraživanja o genijalnim Vinčancima donosi direktno sa terena arheolog i antropolog Miroslav Kočić, koji je doktorirao na jednom od najprestižnijih svetskih univerziteta za arheologiju – u Pitsburgu i koji rukovodi kapitalnim projektom Vinča Belo Brdo. Tamo gde je rođena Mama Vinča, majka urbane Evrope.
Lord Kolin Renfru, jedan od najvećih živih arheologa, još ’70. godina prošlog veka rekao je da će vinčanska kultura dati najznačajnije odgovore za pitanja neolita Evrope i to ne samo naših prostora.
Posle više od veka proučavanja, naučnici i dalje otkrivaju fascinantan svet srednjeg i poznog neolita koji menja naše uobičajene predstave o Vinči. Malo je poznato da je samo na teritoriji Srbije (koja je bila srce vinčanske civilizacije) iskopano više od 600 naselja ove kulture, u kojoj su cvetali trgovina, kreativnost i inovacije, rađale se ideje i potpuno nova, do tada neviđena forma egalitarne organizacije društva, bazirana na ekonomskoj jednakosti…
Sva revolucionarnost vinčanske kulture ogleda se u nivou saradnje, suživota i zajedništva koji su Vinčanci uspostavili, a koji svet nikada do tada nije video. Oko 5300. godine p.n.e. pojavljuju se naselja ogromne površine, pravi proto gradovi sa više stotina kuća, ulica, trgova. Ta promena označava dolazak nove blistave faze u razvitku ljudskih društava – vinčanske kulture, priča dr Miroslav Kočić.
Ispričaće nam šta su novo naučnici otkrili a šta ih još uvek zbunjuje: kako su živeli, jeli, spavali, čega su se plašili drevni Vinčanci, koji slove za preteču prve civilizacije u Evropi. Zato je prozvasmo MAMA VINČA, jer ovo naše parče zemlje iznedrilo je prve urbane ljude Evrope.
Beograd je pre 7.000 godina imao prvi grad u Evropi, sa dve i po hiljade stanovnika na jednom mestu. Ali ono što je fascinantno jeste da se u Srbiji trenutno na više lokacija iskopavaju mnogo veće metropole od Vinče!
