Otkud to da maline zovu i crveno zlato? Nije li malina samo još jedna voćka međ’ voćkama? Ne treba daleko ići da bismo stigli do odgovora, dovoljno je samo zaći u valjevski kraj, među Sokolske planine, pa će nam se samo kasti, kako vole Valjevci da kažu.
Meštani tih razbacanih brdskih sela priznaju da se i njihov životni ritam ubrzao, podržavajući time globalni plan razvoja, a vreme, kako kažu, kao da im neko vazda krade, dok je obaveza i nekih novih „neophodnih“ potreba je sve više, te jedva stižu da ukradu štogod sna. Odavno je tamo jaram prelakiran i okačen na vajat, a traktori su zamenili konje, osim, naravno, tamo gde im to brdska vrlet i malina ne da, jer ako neko nije znao, maline zahtevaju posebnu pažnju, i ne puštaju u svoje redove nezgrapne mašine. Maline traže puno, protestuju neki, i nije jedan bio što je napustio selo, pa se spustio s brda i otišao pravcem velikih reka. Ali maline daju i više nego što se to na prvi pogled čini. Osim što isplaćuju utrošeni trud oko njenih plodova, malina drži seljake na svojim ognjištima. Da nema njih, zacelo bi bilo mnogo više onih koji bi otišli pravcem velikih reka, a o važnosti toga bilo bi izlišno posebno govoriti, slažu se stariji meštani koji su prebrodili dosad mnoge živote virove. I na kraju ne smemo da ne napomenemo da ta brda nemaju mnogo milosti i ne ostavljaju puno izbora, ali ipak ima još mladih ljudi koji su u svoj životni plan zasadili maline, pa im još ostaje da čekaju plodove, kako bi trgovali crvenim zlatom.
Miloš Obradinović
