Književna radionica Rašić: Uskoro proslavljamo stoto izdanje

Književna radionica Rašić

Književna radionica Rašić: Uskoro proslavljamo stoto izdanje

Sa Aleksandrom Rašić, vlasnicom Kreativne radionice Rašić, razgovarali smo o literaturi koja je do sada objavljena u ovoj izdavačkoj kući, o njihovom odnosu prema sve popularnijim e-knjigama, o izostanku sajmova ove i prošle godine, ali i o pitanju onlajn prodaje i reklamiranju preko društvenih mreža.

Naši autori su uglavnom mladi ljudi.

Trudimo se da prevodimo pisce koji imaju odlična dela, ali su veoma slabo zastupljeni…

Književna radionica Rašić

Kako ste se odlučili za pokretanje sopstvenog biznisa i za osnivanje Književne radionice Rašić?

Kada je 2013. godine definitivno prestala s radom izdavačka kuća u kojoj sam radila 20 godina „Stubovi kulture”, nisam imala mnogo izbora osim da počnem od nule. Tada smo razmišljali šta uraditi i po čemu se razlikovati od drugih i odlučili smo da nastavimo tamo gde smo stali na prethodnom poslu: da objavljujemo mlade pisce, da promovišemo književnost koja nastaje u državama bivše Jugoslavije koja nije adekvatno bila predstavljena u Srbiji i prevodimo dela koja su van glavnog fokusa medija. I tako je počelo.

Koji aspekti posla su Vam nekada bili najizazovniji, a sa kojim se izazovima susrećete i danas?

Ono što je najteže bilo tad i sad je poslovanje s knjižarama, jer, nažalost, knjižara nije malo, ali je malo onih koji imaju profesionalan odnos prema poslu kojim se bave. Osim toga, osnivanje nove izdavačke kuće jeste izazov uvek, a posebno njeno pozicioniranje u moru izdavača koji postoje. Trebalo je, a i dalje na tome radimo, smisliti adekvatan način da se predstavimo, da stvorimo brend, da se zna šta se od nas može očekivati. I ne izneveriti ta očekivanja.

Koja je prva knjiga koju ste objavili, a šta je to što danas možemo pronaći u Vašoj književnoj ponudi?

Na samom početku objavili smo „Antologiju najboljih naslova” Srđana V. Tešina. Za njom su usledile još dve knjige, pa onda još osamdesetak. Trenutno objavljujemo nešto više od deset knjiga godišnje. Naši autori su uglavnom mladi ljudi, i prevodimo pisce koji imaju odlična dela, ali su veoma slabo zastupljeni u prevodima.

Književna radionica Rašić

Postoji li delo kojim se najviše ponosite i za koje Vam je drago da ga je upravo Vaša izdavačka kuća objavila?

Ako bih morala da izdvojim jednog ili dvojicu pisaca, to bi svakako bili Kristian Novak, mladi hrvatski pisac koji je prava regionalna zvezda, kao i Darko Cvijetić. Uz to, ponosni smo na sve naše mlade pisce, one kojima smo objavili prvu ili drugu knjigu, na one koji tek ulaze u književni život. To pokazuju i nagrade koje su osvojili ove godine.

Koliko trenutna situacija utiče na razvoj Vaše delatnosti?

Mnogo toga se promenilo u poslednje dve godine koliko pandemija traje, ali moram da kažem da sam iznenađena pozitivnim pomacima koje primećujemo. Izgleda da su izolacija i karantini vratili čitalačku publiku onog trenutka kad je silom prilika prestalo zasićenje spoljnim sadržajima. Ipak, strah od onoga šta se može desiti sutra i dalje osetno utiče na odluke da li će neko novac potrošiti na knjigu ili nešto za šta možda smatra da mu je potrebnije, a knjigu pozajmiti iz biblioteke ili od prijatelja.

Književna radionica Rašić

Kako posmatrate izostanak Sajma knjiga u Beogradu, ali i drugih evropskih i svetskih sajmova knjiga, ove i prethodne godine?

Mi već godinama ne učestvujemo na Sajmu knjiga. Postoje drugi sajmovi i načini da se do čitalaca dođe, a naša publika izgleda da više nije na tom sajmu već po knjižarama. Ali nisu sajmovi knjiga samo prodaja knjiga već i način da otkrijete nove pisce, posebno kad su u pitanju sajmovi u inostranstvu. Nažalost, sad više nemamo mogućnost kontakta uživo, ali postojanje brojnih platformi za online susrete svakako nadomešćuje deo onoga što nam nedostaje. U svakom slučaju, bilo bi neodgovorno organizovati bilo kakve masovnije skupove u ovakvim uslovima, tako da je izostanak sajmova neželjena, ali nužna posledica odgovornog ponašanja.

Možete li nam reći koliko su važne društvene mreže i online prodaja kada je u pitanju izdavaštvo?

Društvene mreže su danas ono što su nekad bili oglasi u novinama ili književna kritika u časopisima. One su postale merilo uspešnosti plasiranja proizvoda, pa tako i knjiga. Većina književnih kritika se objavljuje online, bilo da je reč o dubokim i razrađenim analizama ili o ličnim utiscima čitalaca. I tu leži moć društvenih mreža u formiranju mišljenja o nekom piscu ili knjizi, jer ma kakve kritike bile, ukoliko sami čitaoci koji objavljuju svoja viđenja ne prihvate neko delo, onda će se to mišljenje čuti mnogo dalje i glasnije nego mišljenje kritike iz časopisa. Online prodaja je pokazala svu svoju moć tokom pandemije i sad se više ne može zamisliti nijedan izdavač koji nema prodaju preko neke od platformi.

Kakvo je Vaše mišljenje o sve popularnijim e-knjigama?

Mi smo od samog osnivanja izdavačke kuće bili fokusirani na e-knjige. Ne postoji bolji način da dela iz Srbije ponudite čitaocima u svetu. Iako je u početku našeg rada većina kupaca bila iz inostranstva, u poslednje dve godine vidimo da je sve više kupaca iz Srbije i da im e-knjiga više nije strana. Njena dostupnost, fleksibilnost formata i mogućnost da je čitate na telefonu dok se vozite gradskim prevozom su neprocenjivi. Takođe, mnogi autori koji već imaju objavljene knjige u štampanom obliku sad se odlučuju da ta dela objave i u elektronskom i prepoznaju potencijal tržišta i bezbrojne mogućnosti koje im e-knjiga pruža.

Književna radionica Rašić

Kakvi su Vaši planovi na polju razvoja u narednom periodu?

Pre svega, da nastavimo dalje ovim tempom i da ne posustanemo. Nadamo se da ćemo uspeti da održimo ovaj ritam objavljivanja knjiga i da ćemo uskoro proslaviti naše stoto izdanje. Možda će se to desiti i pre nego što proslavimo deset godina postojanja.

Šta biste poručili svima onima koji žele da se upuste u sopstveni biznis?

Samo hrabro i napred. Ako previše promišljate, ako vas ne vodi onaj unutrašnji glas koji vas tera da idete napred, čak i kad vam sve deluje bezizlazno, onda ćete se verovatno obeshrabriti. I sve to i jeste i nije strašno. Strašno je što od tog trenutka život podređujete poslu, ali nije strašno ako sve to činite s ljubavlju i verom u to što radite.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.