Izložba Tatjane Jakovljević „Virtu-realno“ u galeriji Štab

Tatjana Jakovljević

Radovi Tatjane Jakovljević ponovo u Beogradu

Izložba skulptura i grafika Tatjane Jakovljević, naše umetnice prepoznatljivog izraza koja se posle višegodisnjeg boravka, rada i izlaganja u inostranstvu ponovo nalazi pred beogradskom publikom, biće svečano otvorena u subotu, 21. oktobra u 20 časova u galeriji Štab (Crnogorska 10). Izložbu će otvoriti profesor Marko Lađušić.

Posetioci će biti u prilici da u Beogradu vide neke od skulptura kojima je Tatjana Jakovljević predstavila Srbiju na KIlkenny Art Festivalu u Irskoj, 2015, kao i premijerno najnovija dela iz istog ciklusa, nastala 2016. i 2017. godine.

Poznata po svojim transparentnim metalnim skulpturama, serijalima Fetiš, Proto-prostor i Voda, koje pamti beogradska umetnička scena sa početka prošle decenije, Tatjana nas ovom prilikom uvodi u VIRTU-REALAN svet visećih skulpturalnih formi i digitalnih grafika. U pitanju su radovi u metalu velikog formata, nastali kao rezultat studioznog istraživanja pitanja domena, estetike i samog medija skulpture u našoj epohi informatičke imperije.

Izložba je otvorena do 24. oktobra 2017. godine.

O skulpturi:

Tehnologija digitalne informacije imanentno smanjuje vreme i prostor (njeni prozvodi teže nevidljivosti), i nameće se pitanje – da li umetnost, baš kao i tehnologija, dostiže svoju perfekciju kao dematerijalizovana i nevidljiva, ili negde u procesu kompresije prostora i vremena?

Ciklus radova inspirisanih upravo idejom “nevidljivog“ nastaje u traganju za optimalnim odnosom nematerijalne “informacije“ i minimalne količine materije, tj. skulptorskog materijala (metala), koji omogućava nastajanje trodimenzionalne skulptorske forme. Za razliku od matematički savršenih softverski generisanih oblika, ove forme karakteriše ekspresivnost, organski ritam i posebna dimenzija prostornosti.

“Već decenijama neizmernu inspiraciju nalazim u formi i simbolu ribe. Ova bića imaju privilegiju prisutnosti, direktnog i kompletnog iskustva sopstvenog okruženja, vremena i prostora, iskustva koje je ljudskom rodu sve manje blisko i dostupno… Rad na svakoj skulpturi ribe vođen je idejom postizanja maksimalne transparentnosti, momentalnog odsjaja jedne pristunosti i njene nenametljive povezanosti sa okruženjem.

Rukom rađena metalna forma direktno je modelovana u materijalu, sastavljena od bezbroj rezova i čvorova žice, nalik prostornom crtežu snažne i napete konstrukcije. Pune površine postignute su ubacivanjem isečenih, perforiranih i obrađenih komada pocinkovanog lima, da bi konačno završena skulptura prošla kroz proces galvanizacije i finalnog poliranja. Sam proces kreacije traje po više meseci i za mene predstavlja transcendentalno iskustvo, način da prevaziđem samu sebe…”, kaže Tatjana Jakovljević.

O grafici:

Kompleksnost likovnog ovog istraživanja zaokružena je serijalom digitalnih grafika na metalu. Forme nastale klasičnom skulptorskom obradom metala i tehnikom asamblaža, uvedene posredstvom fotografije iz realnog u virtuelni digitalni prostor, doživljavaju još jednu fazu tranformacije. Predstava skulptorske forme se “cepa“ rastrgnuta između prostorne i virtuelne realnosti. U procesu obrade digitalne predstave – fotografije, određeni segmenti iste se brišu – nestaju namerom, impulsom ili sentimentom umetnika iz nekog subjektivnog vremena i prostora. Ukidanjem skupine podataka sa digitalne fotografije, ukida se i virtuelno postojanje fotografisane forme. Forma sada samo delimično egzistira u viruelnom prostoru, dovoljno autentična i dovoljno izmenjena, da bi ponovo zaživela u prostornoj realnosti, neraskidivo vezana za materijal od koga potiče – metal.

O autorki:

Tatjana Jakovljević rođena je 1972. u Beogradu. Diplomirala i magistrirala na Fakultetu Primenjenih Umetnosti u Beogradu. Skulptura predstavlja osnovni medij njenog umetničkog istraživanja, sa određenim uticajem prethodnih studija arhitekture, tako da su i praktičan i teorijski rad usmereni ne samo na formalni pristup tradicionalnoj disciplini skulpture, već na pitanje i pojam prostora generalno. Autor je brojnih arhitektonskih skulptura na fasadama javnih objekata u centru Beograda – reljefa na zgradi JDP-a, grifona na Starom dvoru… Osim bavljenja klasičnom skulpturom, Tatjana istražuje domen koncepta skupture i integracije umetničkih medija (slike, fotografije i arhitekture sa skulpturom). Svoj prepoznatljivi likovni izraz formira u radu sa metalom, uvođenjem žice kao finalnog skulptorskog materijala, kreirajući skulpture kao prostorne crteže. Ovakav pristup navodi na ideju o nasleđivanju Kalderove poetike, ali Tatjana svoje istraživanje fokusira na aktuelne sociološke i kulturološke fenomene 21. veka, pitanje uticaja virtuelne realnosti i posledica konstantnog ubrzanja naše senzorne percepcije. Teoretski rad započinje kao predavač na AUD (American University in Dubai, Visual Communication Department) i nastavlja kroz doktorsku disertaciju na UB (Univerisidad de Barcelona, Facultad de Bellas Artes). Osim Beograda, izlagala je u Dubaiju, Barseloni, Londonu, Minhenu, Kilkeniju i drugim gradovima. Najveći deo njenih radova danas se nalazi u privatnim kolekcijama širom Evrope.

Foto: Romana Slacala


Ostavite svoj komentar na Twitter-u:

[rotatingtweets screen_name=’mojasrbija_rs’ include_rts = ‘1’ show_follow = ‘1’ links_in_new_window = ‘1’ tweet_count = ’10’]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *