Izložba „Svetlopisi” Ivane Kucine u Galeriji Doma omladine Beograda
Od 14. do 26. februara 2023; Otvaranje 14. februara, u 19 časova
TEKST: Izložba „Svetlopisi” sastoji se od prostorno-svetlosnih instalacija, odnosno animacija koje će se projektovati na objekte. Projektovana svetlost u vidu jednostavne animacije oživljava materiju, a titravi simbol daje značenje, dušu telu. Animacija, koja i sama znači oživeti, oživljava neživo. Dodiruju se opipljivo i nedodirljiva suština objekta koja poput živahnog duha igra po njemu. Kroz dodir digitalne slike koja je često doživljena kao hladna sa fizičkom realnošću, stvara se meditativan ambijent, prostor koji asocira na mir i živost prirode.
Na površine u prostoru koje će oponašati šumu projektuju se jednostavni, arhetipski simboli, dodir ruke koji otkriva istinu, drvo koje gleda… Likovni izraz je sveden, kako ništa ne bi narušilo monumentalnost i značenje simbola, a opet je slikarski svež dajući lakoću svetlosnoj igri. Ambijent ovako nastao treba da izazove kontemplativno stanje svesti, a simboli da dotaknu duboko nesvesno i univerzalno. Svetlost kao simbol spoznaje otkriva istinu kroz znake.
Ivana Kucina rođena je 1995. godine u Beogradu. Završila je master studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2019. godine, u klasi profesora Dobrice Bisenića. Članica je ULUS-a od 2021. godine. Aktivno se bavi umetničkim radom. Učestvovala je na mnogim grupnim izložbama. Prvu samostalnu izložbu Kosmički narativi imala je 2021. godine u Galeriji U10. Živi i radi u Beogradu.
SVETLOPISI
Šuma, arhetipski prostor, mesto gde se susreću izgubljeno i nađeno, unutrašnji prostor čoveka u čijim dubinama tragamo za spoznajom. U bajkama, tragajući kroz mistične prostore nesvesnog, otkrivamo skriveno unutrašnje blago.
Prolazeći kroz tamne dubine šume, pod titravom svetlošću koja izvire kroz krošnje, razaznajemo mnoge oblike, vidljive i nevidljive. Dodirujući visoka glatka stabla čini nam se da će svakog trena oživeti. Mesta gde su se nekad račvale grane, gledaju nas kao oči koje čekaju da im uzvratimo pogled. Kao da nas čitava šuma posmatra, ili je to duh života koji diše poput jednog bića, ili je to naše biće koje se ogleda u obrazu šume. Put kroz šumu vodi nas u sopstvene nepoznate dubine. U sopstvenu šumu nepoznatog i nesvesnog. Nevidljivi simboli postaju vidljivi, ocrtavaju se svetlošću, oživljavaju na materiji, na kori drveta. Bude se oči koje osvetljavaju istinu nespoznajnog. One igraju pred našim očima, kao masa beskrajno malih elementarnih čestica, kao roj koji se na kraju stapa iz mnoštva u jedno.
Dodirom materije i energije, svetlosti i platna, u prostoru galerije stvara se meditativni, kontemplativni ambijent. Projektovana svetlost, u vidu jednostavne animacije, oživljava materiju, titravi simbol daje značenje, dušu telu.
Animacija, koja i sama znači oživeti, oživljava neživo. Dodiruju se opipljivo i nedodirljiva suština objekta, koja poput živahnog duha igra po njemu. Digitalna projekcija, često doživljena kao hladna, svojim laganim dodirom oživljava pozorišni prostor šume. Ona slobodno leti po stablima i zidovima i onima koji kroz šumu kroče.
Ambijent ovako nastao treba da izazove kontemplativno stanje svesti, a simboli da dotaknu duboko nesvesno i uneverzalno. Svetlost, kao simbol spoznaje, otkriva istinu kroz znake. Likovni izraz je sveden, kako ništa ne bi narušilo monumentalnost i značenje simbola, a opet slikarski svež, dajući lakoću svetlosnoj igri.
