Igoru Damnjanoviću nagrada za najbolju režiju predstave za decu
Pozorište Puž, 15. juna 2023. godine, u 17 časova, dodeljuje treću po redu nagradu „Slobodanka Caca Aleksić” za najbolju režiju predstave za decu u sezoni 2021/22. Ove godine dobitnik je Igor Damnjanović, za predstavu „Razmaženi princ” Narodnog pozorišta iz Leskovca.
O liku i delu Slobodanke Cace Aleksić, podsetiće nas Cacin suprug Branko Kockica, Tanja Peternek predsednik žirija i Igor Damnjanović dobitnik nagrade.
Nakon dodele nagrade odigraće se nagrađena predstava i biće upriličen prigodan koktel.
Nagrada za režiju „SLOBODANKA CACA ALEKSIĆ” je ustanovljena da prisustvo Slobodanke Aleksić bude trajno sačuvano u životu pozorišta za decu, da istakne njen udeo i podstakne nove stvaraoce. Ova nagrada je jedinstvena po tome što se dodeljuje isključivo za režiju predstava za decu koju je Slobodnka Aleksić unapređivala, razvijala i dala posebno obeležje.
Nagrada „Slobodanka CACA Aleksić” je unikatna diploma i plaketa s njenim likom, autorsko delo koje su osmislili likovni umetnik profesor Rastko Ćirić i akademski vajar, profesor Miroljub Stamenković Komanča. Sastavni deo nagrade je i novčani iznos koji donira idejni tvorac ove jedinstvene nagrade Pavle Ljujić.
Slobodanka Caca Aleksić rođena 24.11.1941. u Beogradu, gde nakon završene klasične gimnazije, upisuje Pozorišnu akademiju smer režija, u klasi Huga Klajna, na kojoj je diplomirala 1963. godine. Posle završene akademije dobija stalno zaposlenje u zrenjaninskom pozorištu „Toša Jovanović”. Od 1971. prelazi u status samostalnog dramskog umetnika te radi za razna pozorišta u Beogradu, Novom Sadu, Prištini, Ljubljani, Zenici, Leskovcu, kao i u Njujorku režirajući isključivo predstave za odrasle.
Od 1977. potpuno se posvećuje režiranju predstava za decu. Iste godine s Branislavom Milićevićem osniva „Putujuće pozorištance Puž”. Nakon deset godina 1987. pozorište dobija stalnu adresu u B. Adžije 21, a već 1998. Pozorište Puž stiče status ustanove kulture od izuzetnog značaja za grad Beograd, a Slobodanka Aleksić biva postavljena za direktorku pozorišta te, na tom položaju ostaje do 01.06. 2005. kada odlazi u penziju.
Režirala je predstave za odrasle poput: „Hamlet u podrumu”, „Okovani Prometej”, „Međa Vuka Manitoga” i dr. Najveći deo karijere je posvetila režiranju predstava za decu gde je režirala preko 50 predstava, a neke od njih su: Brankov urnebes, Gusarijada, Džinovska torta, Nevaljala princeza, Julija i Romeo, Zlatokosa, Mačka u čizmama i dr.
Dobitnik je mnogobrojnih nagrada, među kojima je i „Joakim Vujić” za predstavu „Okovani Prometej”. Udruženje dramskih umetnika Srbije 1990. dodeljuje joj status izuzetnog umetnika. Potom od istog saveza 2000. biva nagrađena nagradom „Bojan Stupica” za predstavu „Nevaljala princeza”. Na Festivalu pozorišta za decu u Kotoru dobija nagrade stručnog žirija za najbolju režiju: 1998, 2000, 2003. i 2004. godine. Na festivalu pozorišnih predstava „Festić” biva nagrađena dva puta, 2006. za predstavu „Braća Grim i sedam patuljaka” i 2007. za predstavu „Klovn Sima”. Nagradu „Zlatni Beočug” za trajni doprinos kulturi grada Beograda dobija zajedno sa suprugom Branislavom Milićevićem 2002. godine. Aprilsku nagradu grada Beograda dobija 2011. za dugogodišnji rad i trajan doprinos razvoju kulture grada Beograda.
