Vizije džeza za 22. vek

Beogradski džez festival

Ovogodišnji Beogradski džez festival najprogresivniji do sada

Pod sloganom “Džez vizije”, od 26. do 30. oktobra 2017. sa izuzetnim uspehom održan je 33. Beogradski džez festival u organizaciji i produkciji Doma omladine Beograda.

Tokom pet redovnih i dva uvodna dana, domaća publika i sve brojniji posetioci iz inostranstva imali su priliku da čuju selekciju najboljih savremenih džez autora iz Evrope i Amerike. Kao i prethodnih godina, u Beogradu su nastupile neke od najupečatljivijih muzičkih figura današnjice iz celog sveta: ukupno 26 sastava, sa 140 umetnika iz 17 zemalja. Održano je i 6 ekskluzivnih radionica sa glavnim zvezdama festivala, za učenike džez odseka MŠ “Stanković” i FMU.

Beogradski džez festival svake godine postavlja više ciljeve, te ne čudi da su kritika, publika, stručna i široka javnost svake godine složni u stavu da je upravo završeno izdanje festivala baš ono najbolje od obnavljanja ove važne međunarodne manifestacije 2005. godine. Mnogi dosadašnji uspesi su ponovljeni ove godine, a neki i nadmašeni: pored punih sala Doma omladine kao centralnog festivalskog prostora, festival je obvuhvatio i dva dana uspešnih programa u Sava centru, sa četiri velika koncertna dešavanja. Po prvi put je obezbeđen direktan prenos koncerta najveće zvezde festivala na Radio-televiziji Srbije, čiji su Drugi program televizije i Radio Beograd 202 preneli u Srbiju sliku i zvuk sa koncerta Joshua Redman Trija. Emitovanjem nastupa jednog od najvažnijih svetskih saksofonista i kompozitora na nacionalnom kanalu, postavljen je novi standard u popularizaciji vrhunskog umetničkog muzičkog stvaralaštva kod nas.

Naravno, najsnažniji utisak 33. Beogradskog džez festivala svakako je hrabri iskorak u pogledu programa, najavljen sloganom “Džez vizije” – s pravom možemo reći da su ove godine vizionari bili i muzičari i festivalska publika, kao i svake godine mlada i veoma otvorena za nova džez iskustva. Kvalitet svakog nastupa i visoka posećenost i najkasnijih koncerata, najbolje govore o nivou na kome je festival trenutno. Bez obzira da li su u pitanju nežne note klasičnog džeza Jana Lundgrena (Švedska/Austrija) ili onog avangardnijeg, u izvođenju gitariste Jakoba Broa (Danska/SAD), hrabra improvizacija i vizionarska energija saksofoniste Rodriga Amada (Portugal) i trubača Pitera Evansa (SAD) ili naglašena emotivnost pijanista Volferta Brederodea (Holandija) i Nitaija Herškovica (Izrael), zavodljiva mediteranska rasviranost Đovanija Gvidija (Italija) ili začudni humor Emila Parizijena (Francuska), te nežna delikatnost Matsa Ejlertsena i sastava “Rubicon” (Norveška/Finska/Holandija) ili trija Matije Dedića (Hrvatska/SAD), svi su držali pažnju publike do poslednjeg tona i duboko u noć.

Sa druge strane, publiku su na noge digli rokerski energični niški bend Eyot (Srbija), upečatljivi i duhoviti Young Philadelphians Marka Riboa (SAD), kao i nezaboravni džez klabing Ilhana Ersahina i njegovih Istanbul Sessions (Turska), dok je Doni Mekaslin (SAD) trijumfalno stavio svoje vizionarsko obeležje na festival, koncertom koji će svima koji su se svojim prisustvom i ovom prilikom upisali u istoriju BDŽF, ostati dugo u pamćenju kao momenat kad su se pred nama istinski otvorila vrata džeza 22. veka. Kao najstariji i međunarodno najpriznatiji srpski džez festival, Beogradski džez festival jednom od svojih ključnih misija smatra podršku domaćim umetnicima i njihovo predstavljanje publici i kritici. Festival je zatvoren uspešnim koncertom srpskih džezera, na kome su publici i okupljenim predstavnicima stranih medija svoje umeće i smele džez vizije predstavile nove snage naše scene: Sanja Marković sa projektom „Ascension”, kao i grupe Space Tigers i Tapan.

Ovo izdanje festivala bilo je, na žalost, i prvo bez dugogodišnjeg umetničkog direktora, velikana srpske i jugoslovenske džez scene Milivoja Miće Markovića, od kojeg smo se oprostili posebnim programom: veče sećanja na našeg Miću „Koltrejna“ okupilo je mnogobrojne prijatelje, poštovaoce, kolege, predstavnike medija i redovnu publiku koja će ga pamtiti po legendarnoj muzičkoj temi iz serije „Otpisani“, ali i po nezaboravnim džez numerama koje ostaju trajna baština domaće kulture.

Beogradski džez festival ove godine je pratilo ukupno 100 akreditovanih novinara, od toga 30 iz sveta (od SAD do Rusije, uz posebno zapaženo prisustvo nekoliko najuglednijih svetskih džez kritičara), a da se glas o festivalu čuje što dalje i bolje pomogla su 44 medijska prijatelja. Kampanja je trajala punih 6 meseci, još jednom premašivši rekord u broju objava i intervjua sa muzičarima. Dom omladine se, kao i svake godine, potrudio da i između održavanja dva festivala bude aktivan, organizujući kvalitetne džez programe, kojima ukazuje na važnost ovog muzičkog pravca i edukuje nove generacije slušalaca, te podržava domaću džez zajednicu: obeležavanje Svetskog dana džeza u okviru kojeg je 30. aprila koncert održala naša istaknuta pevačica i flautistkinja Irena Blagojević, ciklus besplatnih koncerata mladih muzičara „Džez za DŽ“, obeležavanje stogodišnjice rođenja džez dive Ele Ficdžerald, serija koncerata Big Benda RTS-a sa gostujućim solistima, u saradnji sa Muzičkom produkcijom Radio-televizije Srbije…

Pokrovitelji Beogradskog džez festivala tradicionalno su Grad Beograd – Gradska uprava – Sekretarijat za kulturu i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, a dugogodišnji prijatelji Erste Banka i SOKOJ.

Beogradski džez festival ove godine podržali su: Ambasada SAD, Gete Institut, Ambasada Portugala i Institut Kamoeš, Ambasada Španije i Institut Servantes, Italijanski institut za kulturu, Ambasada Holandije, Ambasada Izraela, Ambasada Švedske, Ambasada Danske, Ambasada Norveške, Austrijski kulturni forum, Romanian Cultural Institute Beč, Collegium Hungaricum Beograd, SMŠ „Stanković“, Turistička organizacija Beograda, Turistička organizacija Srbije i drugi.

Danas je Beogradski džez festival, kao manifestacija od posebnog značaja za Grad Beograd i član Evropske džez mreže (Europe Jazz Network), ugledan međunarodni svetski muzički događaj. Kad je obnovljen 2005. godine, činilo se da je uspeh samo spasti ga od zaborava koji mu je pretio posle pauze od 15 godina, ali je on dokazao ne samo svoj veliki potencijal, već i da ima viziju za budućnost džeza. Uvek u misiji upoznavanja publike sa novim oblastima muzike, Beogradski džez festival se u međuvremenu afirmisao kao autentični brend u kulturi, kakvog nemaju sve metropole Evrope.

Izvor: Dom omladine Beograda

FOTO: Stanislav Milojković

Ostavite komentar: