TrippinSrbija

TrippinsrbijaTrippinSrbija – Nemaš izgovor, obiđi Srbiju!

Želeći da pobegnu od stresne svakodnevice i da bolje upoznaju Srbiju, pogotovo one predele o kojima se u školi i medijima retko govori, grupa mladih ljudi donela je zanimljivu novogodišnju odluku i u januaru 2016. godine napravila plan da tokom te godine makar jedan dan mesečno posveti putovanju i upoznavanju neotkrivenih predela u Srbiji.

Prva destinacija na putu ekipe koju čini troje politikologa (Tanja Vasojević, Aleksandra Miladinović i Marjan Dragić), jedan arhitekta (Bojan Vasojević) i jedan građevinski inženjer (Rade Rogač) bilo je Valjevo. Niska januarska temperatura nije ih demotivisala, pa je usledilo penjanje na brdo Vidrak, kao i obilazak čuvene Markove stolice (gde je po predanju Marko Kraljević sedeo i odmarao, dok su mu stopala ležala u Kolubari). Sa ovog putovanja su se vratili puni utisaka i fotografija, kao i sa željom da sa svetom podele sve ono lepo i zanimljivo što su videli i doživeli. Tako se rodila ideja za formiranje „putujuće petorke” pod nazivom TrippinSrbija, koja već dve godine pod sloganom „Nemaš izgovor, obiđi Srbiju!” obilazi i, kroz svojevrstan dnevnik putovanja na društvenim mrežama, preporučuje zanimljive destinacije u Srbiji.

Nakon prve avanture u Valjevu i okolini, putovanja su se samo nizala – usledile su posete Apatinu i Somboru, obilasci vodopada Lisine u istočnoj Srbiji, Prirodnjačkog muzeja u Svilajncu i manastira Manasije, kao i poseta ruševinama benediktanske opatije Arače na Tisi, zaboravljenog kulturno-istorijskog spomenika iz srednjeg veka. Zahvaljujući prijateljima, internetu, medijima, istraživanjem starih turističkih mapa i prospekata, ali i pukom istraživačkom slučajnošću članovi TrippinSrbije dolazili su do ideja za naredne lokalitete, a do sada su realizovali više od 20 putovanja, trudeći se da obilaze različite regione i mesta koja nisu deo standardne turističke ponude.

Na svojim putovanjima upoznali su brojna prirodna bogatstva koja Srbija nudi, čuli interesantne lokalne legende i sretali zanimljive meštane, obišli važne kulturno-istorijske spomenike i stekli veliki broj pratilaca na društvenim mrežama s kojima razmenjuju iskustva. S druge strane, susreli su se i sa nemarom države – stradalom infrastrukturom i loše obeleženim i gotovo zaboravljenim lokalitetima i zbog toga u svojim objavama često apeluju na javnost kako bi se na tom polju nešto promenilo.

„Kada stignemo do nekog mesta to u tom trenutku bude toliko jak utisak, da se tek nakon određenog vremena iskristališe tačna emocija. Uglavnom je to mešavina osećanja, jer sa jedne strane budemo neverovatno uzbuđeni što smo pronašli to što smo naumili, a onda, u većini slučajeva, nažalost, dođe do razočarenja i onog večitog pitanja – Zašto dozvoljavamo da ovakvi prirodni biseri i biseri prošlosti propadaju?”, navode članovi „putujuće petorke”.

Naravno, bilo je i mesta koja su za njih predstavljala pozitivno iznenađenje i davala dodatnu inspiraciju za putovanja.

„Za nas je bila jako važna poseta arheološkom lokalitetu Belo brdo, u blizini Beograda, u mestu Vinča, gde su istraživani ostaci najvećeg praistorijskog naselja u Srbiji i jednog od najznačajnijih neolitskih nalazišta u Evropi. Ova poseta je predstavljala svetao primer entuzijazma pojedinca u turizmu, jer je kustos ovog malog i improvizovanog muzeja svojim trudom ostavio na nas veliki utisak.”

Kao posebno zanimljive ture, izdvajaju obilaske destinacija o kojima se van lokalnih okvira jako malo zna.

„Posebno pamtimo posetu Vražjem kamenu, ili kako ga mi zovemo, nepravedno zapostavljenom bratu Đavolje varoši. U pitanju je neverovatan ambijent, u dolini Pčinje, koji na momente podseća na indonežanske predele, a koji, takođe, poput Đavolje varoši, prati zanimljiva legenda o đavoljoj raboti.”

Slična je situacija sa Gornjom isposnicom Svetog Save, na planini Radočelo, koja, iako se nalazi na svega desetak kilometara od manastira Studenica, nije često odredište ljudi koji obilaze taj kraj.

„Neverovatan je osećaj kada vidite Isposnicu praktično uklesanu u stenu, kao i ceo taj prirodni ambijent. Istorijski aspekt ovog mesta je veoma značajan, a u pitanju je i odlična pešačka tura za one koji vole aktivniji odmor, s obzirom na to da uspon do Gornje Isposnice traje nešto više od sat vremena.”

Netipična novogodišnja odluka, podstaknuta željom za novim saznanjima i druženjem, prerasla je u zanimljiv hobi, koji je, pored uživanja u putovanjima, članovima ove ekipe doneo i gostovanja u brojnim medijima, predstavljanje na prvi put održanom Serbian Tourism forumu, nakon čega su usledili i brojni pozivi za zajedničke projekte, pa čak i izrada linije majica s motivima sa njihovih putovanja. Priče o avanturama ove grupe prijatelja od skoro možete pratiti i na blogu www.trippinsrbija.rs, gde možete pročitati i savete za sopstvenu organizaciju putovanja – rute, pređene kilometraže i proračune putnih troškova za destinacije koje su obišli.

Planovi za budućnost su brojni – pre svega, rešeni su da nastave misiju predstavljanja neverovatnog turističkog potencijala Srbije i odgovorno tvrde da je „samo potrebno osloboditi se predrasuda i da su neverovatne avanture tu, na korak od nas”.

„Želja nam je da u narednoj godini uspemo da realizujemo jednu veliku ideju – mislimo da bi njeno ostvarivanje veoma značilo kako domaćim, tako i stranim turistima. U pitanju je ozbiljan projekat za nas kao ljude koji se ovim bave iz hobija, a imaju velike vizije, zato i nećemo otkrivati mnogo. Budite uz nas, pratite nas, sugerišite nam gde možemo još da odemo i mi verujemo da ćemo u 2018. uspeti da vas obradujemo onim što smo naumili”, zaključuju članovi TrippinSrbije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *