„ој, Србијо међу бунама, међу шљивама,
ој Србијо међу људима
на њивама,
ој Србијо међу песмама, мећу брдима,
ој Србијо,
песмо међу народима“.
Милутин Бојић
Светски дан поезије обележен је и овог 21. марта , када су у име поезије организована многобројана дешавања, како у престоници Београду, тако и у другим градовима: Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Вршцу … Циљ Светског дана поезије је да се ода признање националним , регионалним и интернационалним поетским покретима, кроз промовисање и подстицање читања, писања, објављивања и проучавања поезије.
Град Београд је за ову прилику организовао културну манифестацију под називом „ Ми (ни)смо ваша деца“, у Културном центру, Библиотеци града, УК Пароброд, Музеју Иве Андрића, Културном центру Новог Сада.
На поменутој манифестацији су учествовали песници из Србије и окружења, смењивали су се на позорници и глорификовали поезију, која је већ неко време на самој маргини како књижевности, тако и уметности. Лепеза поета је била шаролика, од боема до свакодневне метафоре и андерграунд слемера.
Поезија је 21. марта у моди, а све захваљујући Организацији Уједињених нација за просвету, науку и културу (УНЕСКО), која је још 1999. године у Паризу овај дан прогласила за Светски дан поезије.
У Србији је дан поезије први пут обележен 2001. године и то само у Београду. Било је то скромно вече поезије, а данас је доста другачије. У прилог томе говори и број градова у којима је овог пута обележен овај дан.
Сви знамо у каквом је стању српска култура, али морамо мислити на нашу дуговековну културну баштину. По речима књижевног критичара Васе Павковића, поезија је “најквалитетнији жанр“. Стање поезије у Србији данас није ни мало сјајно, постоји неколико издавачких кућа које је објављују , неколико фестивала и по који зборник поезије.
Ова чињeница деморалише, али како је један од великих песника Иван Растеговац једном изјавио : „ТРЧАЋУ ДОВЕКА“ , то може да буде и парола за будуће дане како поезије, тако и саме културе у Србији. Поезију ће сви писати и она ће надживети и саме песнике , јер поезија је вечна.
Смиљана Стојнић