Premijera predstave „Mihael Kolhas” u JDP-u
Premijera predstave „Mihael Kolhas” Hajnriha fon Klajsta u režiji Borisa Liješevića biće održana u sredu, 17. aprila, u 20 časova, na Sceni „Ljuba Tadić”
U priči o čoveku koji na putu kroz Saksoniju, ulazi u sukob sa lokalnim vlastima i njegovoj odluci da se bori i dobije pravdu igraju Vojin Ćetković, Vojislav Brajović, Miodrag Dragičević, Milena Vasić, Nikola Rakočević, Zoran Cvijanović, Miloš Samolov i Aleksej Bjelogrlić.
Dramatizaciju je napisao Fedor Šili, dramaturzi su Fedor Šili i Miloš Krečković, scenograf Darko Nedeljković, kostimografkinja Marina Sremac, kompozitor Kralj Čačka, a scenski govor je oblikovala Ljiljana Mrkić Popović.
Iz jednog starog letopisa
Negde na obali Havela živeo je polovinom šesnaestog veka trgovac konjima po imenu Mihael Kolhas, učiteljski sin, jedan od najpravednijih, a ujedno i najstrašnijih ljudi svoga doba. Ovaj neobični čovek mogao je sve do svoje tridesete godine da služi svim podanicima zemlje kao primer za ugled. U jednom selu koje se još i sad naziva po njemu, imao je imanje, na kome je živeo u miru i bavio se trgovinom; decu što mu ih je žena rodila vaspitavao je u strahu božjem da budu radni i odani; među njegovim susedima nije bilo nijednoga koji ne bi osetio blagodeti njegove darežljivosti ili pravednosti; ukratko, svet bi morao da mu blagosilja uspomenu da nije preterao u jednoj vrlini. Ljubav prema pravdi učinila ga je razbojnikom i ubicom…
Boris Liješević
KAKO ŽIVETI…
Junak je krenuo na put i naišao na rampu. Tamo gde je nikada nije bilo. Došli su neki novi ljudi, ogradili neku parcelu, podigli rampu, naplaćuju prolaz, zaustavljaju kretanje, razmenu, trgovinu, iznuđuju mito, prisvajaju tuđe, ne poštuju ništa… Sve im se može. I niko da ih zaustavi.
Sve se iznenada promenilo.
Da li pristati na to, dati im šta traže i proći pored? Jer svaki pokušaj da se ukaže na neispravnost – košta. A njih ne košta ništa i nikome ne polažu račune.
Šta da radi čovek kada ga ošine njihova bahatost, grubost, nevaspitanje, nasilje? Od koga da traži zaštitu kad su njihovi rođaci i prijatelji svuda, u svim institucijama, u svim regijama, umreženi i nedodirljivi… svaku tužbu da sakriju i ponište, svaki svoj prestup i prekršaj da opravdaju i prebace loptu u tuđe dvorište. Nikome ne odgovaraju. Zakon za njih ne postoji. Sistem ih štiti.
Kako živeti u tom sistemu koji ne štiti prava građanina već je fasada za poročnost i samovolju bogatih i moćnih.
Kako se nositi sa besom koji stvara nepravda i ozakonjeno, institucionalizovano nasilje?
Kako živeti sa nepravdom koje je sve više i koja se ispraviti ne može, koja te poništava kao ljudsko biće?
Da li je treba ispravljati i po koju cenu? I kako se uopšte boriti sa nepravdom, a sam ne postati nepravedan?
Da li naš junak treba da se bori protiv toga ili da posluša glas svojih bližnjih i dobronamernih koji mu savetuju da oprosti? Ali kako oprostiti onima koji taj oproštaj ne traže? I svoju grešku ne uviđaju? Možda je baš u tome snaga i nedokučivost praštanja?
Šta je pravda? Dogovor među ljudima ili možda nešto nedodirljivo i nama neshvatljivo? I ko je zaista deli? Čovek ili Bog? Od koga je čekati i koliko dugo? Kojoj se pravdi nadati?
Kako živeti u ovom svetu?
Foto: Nebojša Babić
