„Misterija Dušan Vasiljev” premijerno u Bitef teatru
Autorski tim:
Autorka teksta: Dunja Matić
Reditelj: Marko Čelebić
Igraju: Joakim Tasić, Aleksandar Jovanović, Jelena Lončar, Marko Pavlović
Scenografkinja: Anja Matković
Kostimografkinja: Staša Jamušakov
Scenski pokret: Andreja Kulešević
Kompozitor: Boško Mijušković
Organizatorka: Lenka Miloradović
DUŠAN NI NA NEBU NI NA ZEMLJI
Ko su pesnici na ovom svetu? Šta radi jedan pesnik u ratu? Kako se postaje pesnik? I šta to uopšte znači – biti pesnik?
Izgleda da je pesnik sve. Pesnik je majstor svog zanata, jer od reči ume da stvori muziku. Pesnik je usamljenik, rođenjem predodređen na nepripadanje. Buntovnik koji krši pravila jezika, pristojnosti, društva i sveta. Pesnik je panker koji se ne boji dubina duše. Uličar koji poznaje sve nijanse postojanja. Pesnik je izuzetak koji potvrđuje pravilo, otelotvorenje vrline koja više ne postoji. Pesnik je metamorfoza čoveka i čovečanstva. Posrednik šapata sveta, nepopustljiv u izrazu svog Bića. Trčeći u nepoznato, on prkosi svemu što želi da osujeti ljudski duh, svemu što trpimo, jer moramo. Trčeći u nepoznato, on trči u prerani grob – jer pesnik živi život tako da sve u njemu doživi. Pesnik je svemoguć. On ume da pripitomi jezik i privoli reči svojoj volji, i tako dostigne visine za koje niko nije slutio da su za ljude. Pesnik je izabranik poezije, onaj čija je duša pozvana da se pesmom oslobodi bola. I zato on može da čuje pesmu koju je svemir poslao tog jutra i da je naiskap popije. Ali po koju cenu?
Ovo je pitanje koje prevazilazi granice jedne biografije. Odgovori se kriju u njenim granicama, a suština u njenim prazninama. A možda, u rečima drugih pesnika:
Kad pesnik umre
smrt mu donosi pravdu
koju mu život uskraćuje.
U gluvo doba, vetar na gumnu odvaja
čist vazduh i svetlost od ostale pleve.
Pesnik, odeven u dronjke svoje kože,
i mrtav gonjen plamenom preko leda,
s ostatkom svog užeta, i mrtav
iz nekog drugog sveta kroz nas u treći gleda.
Lj. Simović
Dunja Matić, autorka teksta predstave
Kada su se lik i delo Dušana Vasiljeva nametnuli kao inspirativna tema za pravljenje predstave, osnovno pitanje koje sam postavio sebi i autorskoj ekipi bilo je – Zašto bi danas ikoga zanimao pesnik koji je umro pre sto godina? Njegov život je bio patnja prožeta pisanjem, a pisao je ne zato što je hteo, nego zato što je morao. Ova predstava kao i sami likovi prevazilazi okvire pukog biografskog i komunicira u jednom „međusvetu” u kojem se nalazimo i mi sami. Dušan prerasta svoj životni vek dok nam, ne samo kroz svoje pesme, već i životne odluke, tiho peva – cin, ne boj se smrti.
Marko Čelebić, reditelj predstave
Foto: Nenad Šugić
