52. Izložba crteža i skulptura malog formata studenata Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu
Od 9. do 21. aprila, Galerija Doma omladine Beograda; Otvaranje: utorak, 9. april, u 19 časova
Pedeset drugi put u Galeriji Doma omladine Beograda održaće se izložba crteža i skulptura malog formata studenata Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Na izložbi se tradicionalno predstavlja izbor iz produkcije umetnika kojima je često ova izložba i inicijacija u profesionalni svet umetnosti. Studenti predstavljaju svoje skicuozne i neposredne beleške viđenja sveta u dve i tri dimenzije, u punom bogatstvu materijala, kolorita i tema. Selektori ovogodišnje izložbe su: Milica Murgić, Nataša Kokić, Petar Đorđević, Đurđa Sivački i Stefan Tasić.
– Do prve izložbe crteža malog formata 1971. godine studentima (još uvek pod imenom) Akademije likovnih umetnosti u Beogradu nije bilo dozvoljeno da izlažu na javnim priredbama. Svojim avangardnim pedagoškim metodama profesor Dragan Lubarda, koji je vodio predmet Večernji akt, iz studenata je izvlačio prve umetničke gestove, a ne samo studijske. Upravo je on te godine pokrenuo izložbu „Crteža malog formata” u saradnji sa Domom omladine Beograda, na kojoj su studenti osvajali svoj autorski glas, često i prvi put izlažući svoje radove u javnosti. Ovo njegovo zaveštanje do danas nije izgubilo na snazi.
Ono što u proteklih preko 50 izdanja iz godine u godinu svaki put iznenadi jeste neposrednost ličnog gesta ruke, razmišljanje u priručnom materijalu, bilo u dve ili tri dimenzije, ali i sam nerv kojim se mladi umetnici na najneposredniji način sučeljavaju sa svetom. Primetno je da gest mladih umetnika u radovima skoro uvek „ulazi” u prostor tela: u samu mogućnost konstatovanja ljudske figure, autoportreta, neposrednih kolega i prijatelja, ali i potpunih stranaca… Telo je to koje ima i spoljnu manifestaciju i uspostavlja odnos prema okruženju, ali isto tako telo oprostoruje unutrašnje duhovne procese, drame, dileme, ceo spektar emocija i afektivnih stanja. Upravo je telo to koje se hvata u koštac sa opipljivošću i ujedno neuhvatljivošću pojavnog sveta.
Kontekst ovih gestova ruke olovkom, bojicom, hemijskom olovkom, pastelom, indigo-papirom… čime god što može da ostavi trag; kao i glinom, gipsom, poliesterom, kamenom, metalnim otpacima, raznim materijalima koji sugerišu oblik i formu; dakle kontekst je manje naklon umetnicima nego što je to bio pre trideset i više godina, što je vremenski period koji danas baštinimo kao reper normalnosti. U takvom kontekstu, mladi umetnici svojim crtežima i skulpturama veličine šake kao da viču u ponor svakodnevice koja ne haje za njih. A upravo tu, na komadu papira, u skulpturi veličine dlana, leži doživljaj i tumačenje sveta umetnika koji to tek treba da postanu, mladih ljudi koji će jednog dana reći: „Kako niste videli, sve je već tada bilo pred vama”. Zato ne propustite da uhvatite te naznake otrežnjenja od sadašnjosti, te naznake onoga što tek treba da dođe. –
Mirjana Boba Stojadinović
