Ženski orkestar Almazjan simfoni u Srpskom narodnom pozorištu

ALMAZIAN SYMPHONY

Ženski orkestar Almazjan simfoni u Srpskom narodnom pozoristu

Jedinstveni međunarodni, isključivo ženski, instrumentalni ansambl Almazjan simfoni/Almazian Symphony sa specijalnim gošćama i specijalnim programom nastupiće na Nomusu 2020. u ponedeljak, 26. oktobra u Srpskom narodnom pozorištu u 20 časova

ALMAZIAN SYMPHONY

12 sezona / 12 Seasons
Umetničko vođstvo i solo violina: Khachatur ALMAZIAN
Sloboda MIĆALOVIĆ, naracija – Svetlana  AKSENOVA, sopran
Tatjana TATIĆ, igra, koreografija – Kseniya SIMONOVA, peščana animacija
Režija: Marko MANOJLOVIĆ
 

U naslovu programa pod nazivom 12 sezona sadržana su čuvena godišnja doba Vivaldija i Pjacole, kao i delo „Četiri nove sezone” jermenskog kompozitora Vaše Šarafjana, u čijem izvođenju učestvuju i najavljene specijalne gošće.
 
Prodaja ulaznica za koncert na blagajni Srpskog narodnog pozorišta (Pozorišni trg 1, tel. 021/520-091), radnim danima od 10č. i subotom od 14č. pa do početka predstava ili on-line na linku: https://prodaja.snp.org.rs/sr/site/index
Cena karte: 1.000,00 dinara
***
Almazjan simfoni/Almazian Symphony je osnovan 2007. godine. Deluje pod vođstvom violiniste Hačatura Almazjan. Na poziv reditelja Emira Kusturice ansambl 2008. godine gostuje na prvom Filmsko-muzičkom festivalu „Kustendorf” na Mokroj gori. Iste godine učestvuje i na zatvaranju Festivala „Exit” u Novom Sadu, pred ogromnim auditorijumom od preko 10 hiljada posetilaca, kojem se vraća i 2015. na veče pred otvaranje festivala, kada je privukao preko 30 hiljada posetilaca i 2018. zajedno s velikom baletskom zvezdom Sergejom Polunjinom. Izvođenja u Parizu, na poziv Uneska, nastup na festivalima „Ritam Evrope” i „Balkan Trafik” (Brisel), balkanska turneja, uključujući Letnji festival u Skoplju i Ohridsko leto, zatim Festival „Sea Dance” u Jerevanu, kao i koncerti u Dubaiju, Dohi, Hong-Kongu, Singapuru, Moskvi i Atini, samo su neke od brojnih aktivnosti ovog, po mnogo čemu, jedistvenog gudačkog orkestra.
 
Sloboda Mićalović Ćetković značajne uloge ostvarila je u filmovima Zona Zamfirova, Kraljevina Srbija i Ilka, kao i u TV serijama Mješoviti brak, Ranjeni orao, Nepobedivo srce, Čizmaši, Jagodići, Koreni i mnogim drugim. Publika je pamti i po ulozi Roksi Hart u mjuziklu Čikago Pozorišta na Terazijama, kao i predstavama Tartif, Frenki i Džoni, Brod za lutke, Brod ljubavi, Miris kiše na Balkanu. Stalna je članica Narodnog pozorišta u Beogradu od 2012. godine. 
 
Ruska sopranistkinja Svetlana Aksenova, već prve profesionalne angažmane dobija u najprestižnijim evropskim operskim kućama u Drezdenu i Berlinu. S likom Fevronije u Korsakovljevom Nevidljivom gradu Kitežu debitovala je i u Holandskoj nacionalnoj operi. U Pariskoj nacionalnoj operi pevala je partiju Rusalke, u Sao Paulu Tatjane u Evgeniju Onjeginu Čajkovskog, da bi se u Velikom teatru Liceo u Barseloni predstavila kao Fevronija. U Velikom teatru u Ženevi izvodila je ulogu Eme u Hovanščini.
 
Tatjana Tatić je Prva balerina Narodnog pozorišta u Beogradu gde tumači glavne uloge u baletima „Labudovo jezero”, „Kopelija”, „Don Kihot”, „Uspavana lepotica”, „Krcko Oraščić” i mnogim drugim. Ostvarila je brojna zapažena gostovanja na baletskim scenama širom sveta, između ostalih i u Moskvi, Tel Avivu, Londonu, Beču, Veroni, Berlinu, Mariboru, Ljubljani, Sarajevu, Sofiji, Bratislavi i Briselu. Članica je svetske trupe čuvenog Sergeja Polunjina.
 
Ksenija Simonova od 2009. godine nastupa širom sveta izvodeći svoje jedinstvene animacije na pesku. Ostvarila je brojna gostovanja u preko 40 država sveta. U njenim peščanim čarolijama uživaju svi – predsednici država, članovi kraljevskih porodica, posetioci uglednih koncertnih dvorana i opera, publika na najčuvenijim sportskim događajima. Za svoju umetnost Simonova kaže da je namenjena srcu i duši čoveka, a glavna uloga njenih animacija nije da zabavi, već isključivo da podstakne na promenu. Tako su peščane priče Simonove često inspirisane žrtvama ratova, napuštenim i marginalizvanim područjima i ljudima i razarajućim klimatskim promenama. „Ako govorimo o tome da je svrha umetnosti da prosvetli svet, provocira i podiže svesnost gledalaca, Simonova je ispunila svoju misliju kao umetnica i svojim radovima postigla  ogroman uspeh.” The Guardian

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *