Zelena ekonomija – novi prostor za velike investicije

Zelena ekonomija

Zelena ekonomija – novi prostor za velike investicije

Privredna komora Srbije formira Alijansu za zelenu tranziciju, koju će činiti konzorcijum kompanija, lidera niskougljenične ekonomije u našoj zemlji, a čiji je cilj da predvode promene u oblasti „zelene” cirkularne ekonomije u srpskoj privredi.

Potencijalni privredni sektori koji su identifikovani kroz Strategiju industrijske politike Srbije od 2021. do 2030. godine za zelenu tranziciju su prerađivačka industrija, posebno prehrambena, drvna industrija, građevinarstvo, primarna poljoprivreda i industrija plastike.

„Ovi sektori su takođe prepoznati i u Mapi puta za cirkularnu ekonomiju Srbije i sada ih je potrebno dalje razraditi kroz Program za cirkularnu ekonomiju i Akcioni plan sprovođenja aktivnosti za Strategiju industrijske politike”, kaže Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije (PKS).
„Kompanije su svesne da je neophodno uvođenje čistih tehnologija i novih veština, međutim, naročito u vreme krize, prinuđene su da smanjuju investicije i održavaju tekuće poslovanje sa minimalnim troškovima”, objašnjava Mitrović. Prema njegovim rečima, to dovodi do problema u sprovođenju aktivnosti zelene tranzicije, upravo kada je važno imati usaglašenu fiskalnu i taksenu politiku prema privredi.

„Privredna komora Srbije u februaru pokreće digitalnu platformu kroz CE HUB, kako bi pomogla privredi, posebno sektoru malih i srednjih preduzeća, da unaprede tehnološka rešenja, digitalizuju proizvodnju i pređu na niskokarbonsku i resursno efikasnu proizvodnju”, najavio je Mitrović.

Kako navodi, na smetlištima završi više od 100 miliona evra vrednih sirovina koje mogu da se recikliraju, ponovo upotrebe ili iskoriste za dobijanje nekog oblika energije. Potrebno je zato obezbediti investicije za tretman tekstilnog i farmaceutskog otpada, nikl kadmijumskih i alkalnih baterija, otpada od hrane, ambalaže od pesticida, postrojenja za opasan otpad…

„Izgradnja 356 postrojenja za tretman otpadnih voda je u planu, kao i više od 20 centara za tretman čvrstog komunalnog otpada u Srbiji. U Srbiji se godišnje proizvede oko 12 miliona tona otpada, dok se iz domaćinstava sakupi više od 2,5 miliona tona komunalnog otpada. Od te količine, svega 500.000 tona završi na sanitarnim deponija, a ostatak na ukupno 137 registrovanih smetlišta, od kojih se na 42 otpad odlaže bez ikakve kontrole”, kaže Mitrović.

Kako bi se ovi problemi rešavali, predstavnici Centra za Cirkularnu ekonomiju PKS i Nordijske poslovne alijanse u Beogradu potpisali su 19. januara Pismo o namerama usmereno na jačanje saradnje dve poslovne asocijacije na polju razvoja cirkularne ekonomije, zajedničkih zelenih projekata i osnivanja HUB-a i digitalne platforme za cirkularnu ekonomiju.

Izvor: pks.rs



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *