Vinski… šta?? – Turizam, pa da!

Vinski put Fruške gore

Turistička organizacija Srbije i udruženje VAŽI iz Iriga organizovali su promo turu Vinskog puta Fruške gore

Pored poseta odabranim vinarijama bio je organizovan i panel sa neobičnim naslovom „Vinski… šta?? – Turizam, pa da!“ u prostorijama Srpske čitaonice u Irigu.

Na samom početku panela prisutne je pozdravio Miodrag Bebić, zamenik predsednika Opštine Irig i pozvao ih na Pudarske dane, značajnu manifestaciju posvećenu berbi koja se održava 15. i 16. Septembra u Irigu.

Novinari koji su se priključili bili su u prilici da se upoznaju pre svega sa konceptom vinskih puteva koji su u Srbiji definisani još 2010. godine, pa i Vinskim putem Fruške gore, na kojem se nalazi 25 registrovanih vinarija. Zoran Rapajić iz udruženja Vinski putevi Srbije je najavio uključivanje novih vinarija u projekat signalizacije i obeležavanja vinskih puteva.

Panelisti su bili:
Gergő Somfalvy, predstavnik Udruženja Vinski put Vilanj, najrazvijenije vinske regije Mađarske
Zoltán Győrffy, glavni urednik vinskog magazina Pécsi Borozó i organizator značajnih vinskih manifestacija, Mađarska
dr Tatjana Pivac, profesorka na predmetu „Vinski turizam“, Prirodno matematički fakultet Novi Sad, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo
Dragan Marčeta, iz turističke agencije Magelan Travel iz Novog Sada koja je jedna od najaktivnijih u dovođenju stranih turista i animiranju domaćih turista
Sava Jojić, osnivač vinarije Mačkov podrum iz Iriga
mr Đurđica Novaković, Vojvođanska asocijacija žena Irig, moderator

Vinski put Fruške gore
Osim što je panel bio izuzetno posećen možemo reći i da je diskusija bila plodotvorna i interesantna a neki od osnovnih zaključaka su sledeći:

Udruživanje vinara i vinogradara, i njihovo uvezivanje sa ostalim turističkim subjektima jedan je od ključnih elemenata jačanja vinskog turizma i ponude koje vinske regije odnosno vinski putevi imaju. Time se podstiče kvantitativno i kvalitativno uvećanje ponude, i stvaraju se uslovi za standardizaciju i kategorizaciju ponude, kako kod samih proizvođača vina, tako i kod pratećih delatnosti poput smeštaja i gastronomske ponude.

Jedan od dobrih primera za udruživanje vinara i vinogradara, sa srodnim turističkom delatnostima je vinski region Vilanj u Mađarskoj (Baranjska županija, nedaleko od grada Pečuja). Većina vinara, vinogradara, te ugostitelja i hotelijera i predstavnika drugih srodnih delatnosti ovog regiona osnovali su udruženje kojim su tokom 20 godina podigli prepoznatljivost regiona, unapredili ponudu i sistemski podstakli razvoj vinskog turizma. Udruženje aktivno sarađuje i koordiniše svoj rad sa predstavnicima lokalnih vlasti i civilnog društva. Vilanj je danas najpoznatiji i najznačajniji vinski region u Mađarskoj, sa najbolje razvijenom infrastrukturom za vinski turizam i najvećim brojem vinskih turista. Vinski region Vilanj godišnje proizvede 120.000 hl kvalitetnog vina kontrolisanog geografskog porekla. Imaju 113 članova, od toga 81 član nudi degustacije u okviru vinarije a 42 uz vino nude i hranu. Udruženje se finansira najviše članarinama a najvažnija aktivnost udruženja su marketing i promocija regije.

Za rast u Vilanju bila je ključna i neprekidna edukacija vinara i vinogradara (kroz informativne kurseve i posete drugim vinskim regionima, pre svega u zapadnoj Evropi), kao i vinske publike, koju je podsticalo udruženje, što je za posledicu imalo unapređenje shvatanja standarda po kojima funkcionišu napredne vinske regije, i time uticalo na unapređenje standarda po kojima danas funkcioniše Vilanj kao vinski region. Najočiglednija promena je unapređenje kvaliteta proizvedenog vina i finalnog proizvoda, unapređenje gastronomske ponude (od 100 najboljih restorana u Mađarskoj 5 se nalazi u Vilanju), kao i unapređenje kvaliteta smeštaja.

Uspeh vinskog regiona je zasnovan na solidarnosti učesnika u udruženju. Kreiranjem zajedničke strategije, zajedničkih marketinških aktivnosti (koje ne isključuju pojedinačne)

Vinski put Fruške gore
Fokus vinskog turizma treba da bude na povećanju učešća domaćih turista, kao i na prodaji vina „na pragu“. U EU 60% učešća u vinskom turizmu imaju upravo domaći turisti. U severnoj Italiji na primer, 30% prodaje čini prodaja vina „na pragu“ odnosno u samoj vinariji. Vinskim turizmom i učešćem domaćih turista jača se vinski identitet države, povećava se i ponuda i njen kvalitet, i omogućuje se da domaći potrošači kupuju i troše domaće proizvode, čime se i jača domaća ekonomija.

Vinski turizam zavisi i od osnove na kojoj se gradi, odnosno od ponude vinskih sorti. Iskustva iz Vilanja govore da je poželjno da vinski region odabere nekoliko sorti (u skladu sa tradicijom i teroarom) na koje će svi ili bar većina vinara i vinogradara u vinskom regionu staviti akcenat i imati ih u svojoj ponudi. Time se gradi „lična karta“ vinskog regiona. To svakako ne znači da proizvođači treba da odustanu od drugih sorti. U Vilanju je kao osnovno, tradicionalno vino koje proizvodi većina proizvođača odabran portugizer, dok je za premijum klasu odabran cabernet franc, koji je, iako internacionalna sorta poreklom iz Francuske, pokazao izuzetne rezultate u ovom vinskom regionu. Oba vina su danas simbol ovog vinskog regiona.

U Srbiji je mnogo toga prepušteno individualnoj inicijativi, tako da je ponuda u vinarijama neujednačena i turisti ne mogu da znaju šta ih čeka kad se opredele da posete neku vinariju. Bilo bi poželjno da Turistička organizacija Srbije i lokalne turističke organizacije, zajedno sa vinarima, dogovore i daju osnovne smernice razvoja vinskog turizma i podstaknu standardizaciju i kategorizaciju ponude. Poželjno je uvezivanje vinskog turizma sa drugim inicijativama, poput verskog turizma, banjske ponude, biciklističkih staza, hiking tura, čime bi se doprinelo njegovoj prepoznatljivosti.

Komunikacija s potrošačima je ključna za bilo kakvu dalju aktivnost. Od signalizacije i obeležavanja vinarija i ostalih atrakcija u samom mestu, do naprednijih nivoa promocije kako samih vinarija tako i cele vinske regije.

Fruška gora, kao vinski region, ima veoma slične uslove za razvoj kao i Vilanj:

Postoji vekovna tradicija proizvodnje vina u više mesta poput Sremskih Karlovaca, Iriga, Banoštora i mnogih drugih.
Nalazi se u nepodrednoj blizini većeg grada (Novi Sad).
Postoje i druge turistički značajne destinacije, koje funkcionišu samostalno od vinskog turizma (banja Vrdnik, brojni manastiri, nacionalni park i sl.)

Stil i način konzumiranja vina odražava kulturu jednog naroda. Moramo još mnogo raditi na edukaciji samih vinara, potrošača, mladih, a to treba da bude koordinisana aktivnost

Panel su podržali i:
Vinarija Mačkov podrum, Irig
Friški jazački, Jazak
PM Mangulica, Sava Graorac, Kovilj
Voda Jazak, Jazak
Ukusi Vojvodine, Novi Sad

Vinski put Fruške gore

Fotografije: Mihailo Berček, Dušan Jelić


Ostavite svoj komentar na Twitter-u:

[rotatingtweets screen_name=’mojasrbija_rs’ include_rts = ‘1’ show_follow = ‘1’ links_in_new_window = ‘1’ tweet_count = ’10’]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *