Tribina „Lucije Anej Seneka – Glasovi prijateljstva”
Utorak, 7. mart, u 19 časova, Dom omladine Beograda, sala Amerikana
Ciklus tribina: FILOZOFSKO-TERAPEUTSKE EDUKACIJE
Organizacija: Dom omladine Beograda i Udruženje „Filosofski vrtovi”
Predavač: prof. dr Nada Blagojević Ristić, predsednik udruženja „Filosofski vrtovi”
Rimski filosof, na prelazu stare u novu eru, u vreme Neronove vladavine, pisac mnogih tragedija, Neronov savetnik, u svojim tekstovima „Pisma prijatelju” ukazuje na modele upotrebe filosofije kao terapije i veštine življenja. U ovim tekstovima je, što se retko događalo kroz istoriju, prikazana vrednost dobre reči u trenucima krize, nedoumica, patnje. Predstavnik stoicizma i tzv. psihološkog monizma, Seneka nas uverava kako ljudski um, uz pomoć razuma, može da napravi balans u nemirnoj čovekovoj psihi. Ali to nije naš moderni, analitički razum, niti Dekartov „cogito” koji smatra da postoji samo zato što misli. Kod stoika se radi o logosu, umu, ideji mudrosti, koji iznedravaju vezu božanskog i ljudskog. Iako tvrdi da je duša jedna, razumna i telesna, Senekin osećaj za psihološke nijanse u terapeutskoj komunikaciji i prepoznavanje moći ljudskog mišljenja, tj. vrline, otvaraju nam put u ono što zovemo filosofska vežba ili askeza, u situacijama takozvanog „motivacionog konflikta”. Već duže vreme, skoro dva veka, na svetsku psihoterapeutsku scenu, vraćaju se ideje antičkog i helenističkog pokreta filosofa-praktičara ili filosofa-terapeuta, koje se integrišu sa modernim psihološkim i psihijatrijsko-kliničkim praksama. Današnji „čovek razuma” se mnogo razlikuje od antičkog. Nije sposoban da se okrene neiskorišćenim sposobnostima razmišljanja i da između straha od haosa, smrti, Božje kazne i izgona bira samoga sebe i prijateljstvo. Senekina ideja filosofije kao terapeutike ima za cilj promišljanje života kojeg realno živimo.
