Fizička aktivnost je jedna od najvažnijih mera koju svaki pojedinac treba da preduzme kada je u pitanju njegovo zdravlje. Trčanje se veoma visoko rangira kada je, osim zdravog načina života, reč i o uživanju. Za to postoje brojni razlozi. Sa naučne strane dokazano je da ovaj sport, osim što pozitivno utiče na opšte zdravstveno stanje i predstavlja odličnu prevenciju za različite bolesti, takođe i oslobađa od stresa i depresije, daje energiju, stimuliše lučenje hormona zadovoljstva i povećava samopouzdanje, čime se poboljšavaju i raspoloženje i opšti kvalitet života.
U cilju popularizacije trčanja kao zdrave životne navike, početkom ove godine pokrenuta je i Balkanska trkačka liga, koncipirana kao takmičenje namenjeno svim ljubiteljima ovog sporta. „Naš sistem bodovanja procenjuje dužinu, nagib i vreme prelaska staze, na osnovu čega se definiše proporcionalan broj bodova bez obzira na to da li se radi o kraćoj trci ili planinskom ultramaratonu“, objašnjava Nikola Minić, pokretač Lige. ,,Sistem favorizuje broj pretrčanih trka sa odgovarajućim rezultatima, čime članove podstičemo da učestvuju upravo na onim manifestacijama koje najviše odgovaraju njihovoj kondiciji. Time se postiže zdrav napredak i izbegavaju povrede, koje u trčanju mogu da budu česte. Takođe, trudimo se i da kroz povremeno organizovanje zajedničkih putovanja na maratone, i mnoge druge aktivnosti, trkačima u Srbiji i regionu omogućimo da se upoznaju i druže“.
Rad u Balkanskoj trkačkoj ligi podrazumeva i vršenje edukacije članova kada su u pitanju sportske manifestacije, oprema, zdrave životne navike i ishrana. ,,Profesionalni sport je surov i zahteva velika odricanja. Svesni činjenice da ne mogu da se ostvare u profesionalnom sportu, ljudi često odustaju i od rekreativnog, a samim tim i od zdravih životnih navika. Balkanska trkačka liga ima za cilj popularizaciju trčanja putem dodavanja takmičarskog elementa, kako se ono ne bi svelo na monotono održavanje kondicije. Takmičar Balkanske trkačke lige može postati svako, bez obzira na uzrast, kondiciono stanje ili već ostvarene sportske rezultate. Među našim članovima postoji i veliki broj početnika. Važna je samo motivacija“, dodaje Minić.
Rekreativno trčanje najbrži je rastući sport u svetu. Kao takav, nije zaobišao ni Srbiju, pa se poslednjih godina broj ljudi koji trče maratone u našoj zemlji udvostručio. S druge strane, i Srbija može mnogo da ponudi kada je ovaj sport u pitanju: trke se kod nas organizuju tokom čitave godine, a osim najpopularnijih maratona – Fruškogorskog, Beogradskog, Novosadskog i Somborskog, sve su više posećeni i planinarski maratoni kao što su Tara, Mojstir, Kopren i dr. Svi oni imaju izuzetan kulturni, ekonomski i turistički značaj za našu zemlju – primera radi, na ovogodišnjem Beogradskom maratonu učestvovalo je 3650 učesnika iz 54 zemlje sveta, sa svih kontinenata, dok Fruškogorski planinarski maraton svake godine broji preko 15000 ljudi.
Trčanje ne zahteva poznavanje posebnih tehnika niti skupu opremu, jedino što je potrebno jeste dobra volja pojedinca. Dodatno motiviše i činjenica da su maratoni jedine velike i značajne sportske manifestacije u kojima rekreativni sportisti mogu učestvovati rame uz rame sa profesionalcima. U našoj zemlji maratoni polako postaju ono po čemu se Srbija prepoznaje, pa pored toga što na vrlo dobar način popularišu zdrav način života i sportski duh, predstavljaju i jedan od najboljih načina za slanje pozitivne slike o Srbiji u svet.
Tekst: Milica Gavrilov
Foto: Eva Stankov
