Putoljub: TAKOVO

putoljub

Sa Putoljubom u…

TAKOVO

Takovo se nalazi u blizini Gornjeg Milanovca. Tu je, na Cveti, 1815. godine, Miloš Obrenović, uz dogovor sa viđenijim Srbima, podigao Drugi srpski ustanak. Njegova strategija bila je drugačija od Karađorđeve. Više okrenut diplomatiji, Miloš je vodio kratke borbe, koje su trajale oko četiri meseca, pa se potom okrenuo pregovaranju, te je za Srbiju izdejstvovao:
-slobodu veroispovesti,
-izbor starešina,
-nezavisnu unutrašnju upravu,
-povratak šest nahija koje je Karađorđe oslobodio tokom Prvog srpskog ustanka,
-slobodu trgovine,
-podizanje škola, bolnica i štamparija,
-zabranu naseljavanja Turaka u Srbiju i pravo na iseljavanje Turaka iz Srbije, osim u gradovima sa utvrđenjima.
Porez koji je Srbija dva puta godišnje isporučivala Porti, sakupljan je od strane srpske vlasti.
Njegov naslednik Milan Obrenović (pravo nasleđivanja takođe je Miloš izdejstvovao kod sultana), izborio se za konačno oslobođenje Srbije na Berlinskom kongresu.

Šta treba videti u Takovu:
tak11. Crkvu brvnaru u kojoj su se pričestili ustanici
Mi smo u obilazak krenuli od stare drvene crkve podignute  u 18. veku u kojoj su se pričestili ustanici pre sukoba. To je mala crkva, posvećena sv. Đorđu, u čijoj su obnovi učestvovali i Karađorđevići. Sam skup oko crkve i kamen na kom je Miloš stajao, predstavljeni su na slici Paje JovanovićaMuzeju Drugog srpskog ustanka.

2. Muzej Drugog srpskog ustanka
Njegova zgrada je odmah ispod crkve, na glavnom putu kroz Takovo.
U muzeju možete videti kopiju dolame koju je nosio knez Miloš Obrenović, njegove portete u mladosti i starosti i deo „Takovskog grma”, koji je pogodio grom. Takovski grm je zapravo hrast, mesto gde su ustanici doneli neke od najvažnijih odluka.
Još jedna zanimljivost koju smo ovde videli je porodično stablo Obrenovića. Miloša su na vlasti nasledili sin Milan, koji je vladao samo tri nedelje (preminio je, pa ga je na vlasti nasledio brat) i Mihajlo Obrenović, jedan od naših najobrazovanijih vladara. Ostali naslednici (Milan i Aleksandar) ne vode direktno poreklo od Miloša, već od njegovog polubrata Jevrema.
Interesantno je primetiti i to da je u Miloševom naslednom stablu još devetoro dece koje je Miloš imao sa različitim ženama (nijedno nije imalo istu majku).

tak4

3. Istorijski kompleks posvećen Drugom srpskom ustanku
Ovaj kompleks je nikao u blizini legendarnog Takovskog grma. Dok su Obrenovići bili na vlasti, podignut je spomenik, a kasnije i Takovski dvorac. Kada su dinastije smenjene, oblast je zaboravljena. Tek u vreme devedestih, donet je spomenik, koji je dugo stajao negde bez namene, otvoren je muzej i obeleženo je 175 godina od Drugog srpskog ustanka.

Na spomeniku Drugom srpskom ustanku, koji su podigli Obrenovići 1887. godine, pored ostalog, piše :
„Ovaj grm će vreme da osuši,
i kameni stub će da poruši,
al’ Srbija večito stajaće
i Miloša ime pominjaće”
Sam grm ne postoji više. Udario ga je i spalio grom, ali se njegovi ostaci čuvaju u muzeju. I ovaj koji obitava u okviru kompleksa, zasađen je kasnije, ali se devedesetih godina osušio. Sada samo služi kao ambijentalna skulptura.

tak3U blizini je nekada bio smešten i Takovski dvorac, koji je, nažalost, spaljen 1917. godine. Kažu da su ga spalili radnici koji su bez prekida kulučili danju i noću, ne bi li dvorac sagradili. Predat je na korišćenje Dragi i Aleksandru 1901, a oni  nisu ni zanoćili u njemu.
Trospratna građevina „švajcarske spoljašnjosti i šumadijske unutrašnjosti”, vrlo brzo je  zapuštena. Kralj i kraljica nikad više nisu posetili ovaj dvorac, a nije prošlo mnogo do 29. maja 1903. godine kada su ubijeni.
Posle toga, celokupno pokućstvo je razgrabljeno, a dvorac zapaljen.

Skulptura „Takovski ustanak”, delo Petra Ubavkića, prvog srpskog akademskog vajara, stoji poviše mesta gde je grm. Urađena je za potrebe svetske izložbe u Parizu 1900, ali je stajala u skladištu sve do 1990. godine. Predstavlja knjaza Miloša zajedno sa arhimandritom Milentijem Pavlovićem u trenutku zakletve, a na njoj piše: „Evo mene, a eto i vas, a evo vam i rata sa Turcima”. Po priči, baš ovako se Miloš obratio ustanicima vodeći ih u pobunu protiv Turaka.

Ulaz u kompleks se ne plaća, ali se plaća ulaz u muzej i košta 150 dinara.

Uživajte u putovanjima po Srbiji.

Do sledećeg izleta, pozdravlja vas Putoljub!

Tekst i foto: www.putoljub.rs



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *