Putoljub: RAMSKA TVRĐAVA

 

Ramska tvrđaava

Sa Putoljubom u…

RAMSKU TVRĐAVU

Тvrđаvа Rаm nаlаzi sе nа оbаli Dunаvа, оkо 25 km sеvеrоistоčnо оd Pоžаrеvcа, izmеđu Kоstоlcа i Vеlikоg Grаdištа. Smeštena je na steni koja se spušta ka Dunavu, a pretpostavlja se da je grad podignut nasuprot tvrđave Haram, koja se nalazila na drugoj strani reke.

Kako je nastala tvrđava?

Prva legenda o postanku naselja Ram vezuje se za osnivače Rima, ni manje ni više nego braću Romula i Rema. Izvesno je da je u naselju Ramu boravio i zloglasni Hunski vođa Atila, poznatiji pod nadimkom Bič božiji, pa čak i Aleksandar Makedonski.

Turski izvori ovo naselje nazivaju Ihram Haram. Legenda kaže da je turski sultan Bajazit II, obilazeći svoje vojnike, zastao da se odmori na brežuljku sa koga se pružao lep pogled na Dunav i suprotnu ugarsku stranu (Dunav je bio granica između Turske i Ugarske). Sedeći tako na prostirci – ihramu (turski naziv za ćilim), kažu da je zaspao. Kada se probudio osećao se kao preporođen. Posle je naredio da se na mestu njegovog ihrama sagradi tvrđava, koja je po ihramu i dobila ime. Istorijski izvori govore da je današnja tvrđava delo upravo Bajazita II. Letopisi su zabeležili da je Bajazit II (1430-1512) posle smrti Mehmed Paše, preuzeo vlast i obnovio Ram i Kulič (takođe tvrđava) za potrebne borbe vatrenim oružjem. Kule imaju veliki broj otvora za topove, čak 36, mnogo više nego Kalemegdanska tvrđava.

Ovde su boravili mnogi narodi, počevši od Kelta, koji su ovde napravili svetilište, preko Rimljana, koji su duž Dunava dizali utvrđenja, preko Turaka, koji su obnovili utvrđenje i dali mu novi oblik, pa do naših, koji su umnogome stradali u Prvom svetskom ratu baš na ovim zidinama.

Osim tvrđave i karavanseraja, u okviru kojeg je kasnije nikla crkva posvećena Arhanđelu Mihajlu, nema mnogo vidljivih tragova ostalih civilizacija. U središtu tvrđave nalazi se grobnica Rimskog vojskovođe (Turci je nisu dirali, sagradivši utvrđenje oko nje) i ispod tvrđave moguće je naći tablu posvećenu Jupiteru, što su neke od retkih oznaka da su Rimljani u okviru stene isklesali hram.

Ramska tvrđaava

Preko puta tvrđave Ram, nalazila se tvrđava Haram, na čijim je temeljima nikao dalekovod, koji treba da bude povezan preko Dunava sa dalekovodom koji je napravljen na susednom brdu, na temeljima antičke tvrđave Lederata. Tako da umesto obnovljene sve tri tvrđave, povezane mostom kao što su pre skoro 2000 godine bile Haram i Lederata, dobili smo jednu obnovljenu tvrđavu i dva nova dalekovoda.

Ledarata i Haram su Tajanove tvrđave i nekih hiljadu godina su starije od Ramske tvrđave, ali o njima se teško može naći bilo kakav zapis. Osim ove tvrđave, postoje i ostaci Kulič grada, koji je zarastao u travu i o njemu se takođe malo zna. Blizu Ramske tvrđave nalazi se spomenik, posvećen ratnicima Dunavske divizije stradalim u I svetskom ratu.

Cena ulaznica za pojedinačne posete Ramskoj tvrđavi je 300 dinara, dok je za grupne posete 200 dinara po osobi. Radno vreme je od 10 do 21 čas, a ture sa vodičem su na svakih sat vremena zaključno sa turom koja počinje u 17 časova. Ako idete samostalno, dobićete audio vodiča, pomoću kojeg ćete saznati puno zanimljivih činjenica o Tvrđavi.

Karavanseraj 

Napravljen je u XV veku i njegove zidine zu zaista dobro očuvane. S obzirom da je ovde bila granica između Turskog i Austrougarskog carstva, podignut je smeštaj trgovaca koji su donosili robu i iz jedne i iz druge carevine. U prizemlju karavanseraja su izlagali tu robu, a na spratu spavali. Kasnije, u XIX veku, unutar zidina nikla je crkva, koja je bila od blata. Ovu su crkvu kasnije obnovili i podigli novu, od čvršćeg materjala.

Ramska tvrđava važi za mesto gde su najlepši zalasci sunca. Sa zidina tvrđave vidi se Dunav, širok u ovom delu skoro četiti kilometara.

Do vojvođanske strane može se doći skelom. Na doku gde pristaje skela, dva ljupka psa dočekuju posetioce. Kažu da vole da se voze skelom i da prelaze sa jedne strane Dunava na drugu. Pored je i kafana u kojoj možete popiti ili pojesti nešto, ako vam treba okrepljenje. Zapravo, kafana je nikla u nekadašnjoj zgradi gde se odlagala roba za carinjenje. U oslobođenoj Srbiji od Turaka, upravo je ovde bila carina, a Vuk Stefanović Karadžić radio je kao carinik.

Ramska tvrđaavaPriča o Vojvodi Milenku Stojkoviću i njegovom haremu

Vojvoda Milenko Stojković bio je jedan od vođa I srpskog ustanka u kom se borio rame uz rame sa Karađarđem. Bio je hrabar, neustrašiv junak, ali je u istoriji ostao zabeležen kao jedini srpski vojvoda za koga se sa sigurnošću zna da je držao harem, koji je funkcionisao u potpunosti kao i turski.

Vojvoda je, navodno, još pre osvajanja utvrđenja u Ramu imao nekoliko žena. Nakon što je zauzeo ovaj turski grad, ušao je u harem komandanta grada i odatle zarobio par žena koje su mu se najviše dopale. Po priči, ukupan broj žena u haremu bio je 42, a mnoge od ovih žena smatrane su „srećnicama”, jer su se tako spasile bede ili progona u turske krajeve gde nisu imale nikog svog.

Sve žene su služile isključivo Milenka. Osim zadovoljstava, one su bile zadužene i da kuvaju, brinu o odevanju vojvode, donose mu ćibuk i kafu i dvore ga u svakom trenutku. Čak su i putovale sa njim. Na put bi sa sobom vodio četiri ili pet najdražih robinja koje bi se starale da vojvoda u trenucima odmora ima sve što mu je potrebno.

Sa druge strane, kada bi to poželeo, Milenko bi nekoj od njih, uz bogat miraz, nalazio muža među svojim slugama i vojnicima ili bi je, uz dovoljno novca, puštao na slobodu, da vodi život kakav želi. U srpske porodice u kojima nije bilo dece, davao je decu koju su neke žene sa sobom dovele u harem, a nije isključeno da se među njima našlo i poneko dete kom je i sam bio otac.

Prognan je iz Srbije 1811, kada je zaratio sa Karđorđem i ostalim vojvodama i kada mu je oduzeta dužnost, otišao je u Rusiju gde je penzionisan u činu pukovnika. Shvativši da od skromne državne rente koje mu je dodelila ruska država ne može da izdržava i sebe i svoje žene, Stojković je raspustio harem, poklanjajući ženama novac da se udaju ili žive slobodno. Priča kaže da je kraj sebe zadržao samo jednu ženu – izvesnu Vlahinju Katinku, koja mu je bila miljenica.

Uživajte u putovanjima po Srbiji i saznajte još mnogo priča.

Do sledećeg izleta, pozdravlja vas Putoljub!

Izvor: putoljub.rs



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *