Putoljub: PLOČNIK

Pločnik

SA PUTOLJUBOM…

ZAVIRITE U PRAISTORIJU

Nekada davno, oko 5500 godine pre nove ere, živeo je narod čija će se kultura svrstati u najnaprednije praistorijske kulture na svetu.

Za naša shvatanja, praistorijski ljudi životarili su hraneći se onim što ulove ili upecaju, a osnovno oruđe bilo im je kamen ili drvo, međutim, na veliko iznenađenje, poneki su bili poprilično napredni i u obradi bakra.

Pločnik

U blizini Kuršumlije i Prokuplja (oko 22km od PK-a) nalazi se Pločnik, neolitski arheološki lokalitet vinčanske kulture. Ovde je uz trud i zalaganje nekoliko ljudi nikao mali arheološki park i ulaz u njega je zasad slobodan.

Evo šta je otkriveno o ovom lokalitetu:

Kuće su imale peć u kojima su postojali posebni otvori za otpatke, a mrtvi su sahranjivani u uređenu grobnicu.

Zajednica je posebno volela decu. Pronađeni su ručni radovi i igračke koje liče na životinje, kao i zvečke od keramike i male ručno rađene posude.

Muškarci su radili na peći koja je topila metal za alatke. Znali su kako da pronađu minerale, prevezu ih i istope u alatke, što je izvanredano svedočanstvo rane ljudske aktivnosti.

Metalna radionica u Pločniku je bila prostorija od nekih 25 m2, drvenih zidova, na vrhu obloženih keramikom. Peć izgrađena spolja imala je zemljane lulaste otvore sa stotinu malih rupa u njima, što je bio prototip dimnjaka, kako bi omogućili dotok vazduha do peći radi raspaljivanja vatre i sigurnog odvoda dima. Rani radnici na obradi metala su rado eksperimentisali sa raznobojnim mineralima koji su im bili na vidiku – plavi azurit, svetlo zeleni malahit i crveni kuperit, koji svi sadrže bakar – po pronađenim ostacima malahita na unutrašnjosti posuda.

Otkriće metalurških peći u Pločniku menja dosadašnja shvatanja o početku ljudskog rudarstva i metalurgije, koji je oko pola milenijuma stariji nego što se to do sada mislilo. Sam Pločnik kao središte južnovinčanske kulture, postao je najstariji metalurški, a samim tim i industrijski centar pronađen na svetu.

Pločnik

U samoj kućici je veoma prijatna klima. Na letnjoj žegi u njoj je bar par stepeni manje. Pravljena od slame, drveta i blata, kućica je idealno stanište za insekte. Kad se nađete unutra, možete čuti čitav svet insekata kako zajedno sa vama obitava u ovom staništu, kreće se, mrda, hrani. Ne osećate se izolovanim od prirode, već kao njen neraskidivi deo.

Ceo ovaj kompleks nalazi se nedaleko od puta Prokuplje-Kuršumilja. Zarastao je u travu, ali ćete videti tablu kojom je obeležen. Ispod malog mosta koji je izgrađen nad prugom, dolazite pravo do lokaliteta. Ulaz je zasad slobodan, nema nikoga ko se trenutno brine o kućicama i možete se slobodno prošetati među njima.

Uživajte u putovanjima po Srbiji.

Do sledećeg izleta, pozdravlja vas Putoljub!

Izvor: putoljub.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *