PREMIJERA PLESNE PREDSTAVE „IZGUBLJENI PEJZAŽI” U BITEF TEATRU

Bitef

PREMIJERA PLESNE PREDSTAVE „IZGUBLJENI PEJZAŽI” U BITEF TEATRU

Izgubljeni pejzaži

Koreografija i režija: Dunja Jocić
Dramaturgija: Nikola Zavišić
Muzika: Aleksandra Đokić

Kostim: Slavna Martinović
Video produkcija: Filip Mikić

Asistent video produkcije: Jelena Piljić

Izvođači: Ana Ignjatović-Zagorac, Miloš Isailović, Marija Bergam, Branko Cvejić, Tamara Pjević, Branko Mitrović, Jakša Filipovac, Nikola Živković, Milica Bajčetić, Mila Lukić (dete),
Dušan Bajčetić (alternacija)

Autor pesme De Val:  Renger Koning

Spiker: Žarko Obračević

Fotografija: Jelena Janković

Grafički dizajn: McCann Beograd

Prevodilac: Jelena Babšek Labudović

Organizacija: Aleksandar Bradić

Sponzori: Epson, McCann Beograd, TO Šid, Alma Quattro, The Black Turtle

Produkcija: Bitef teatar

Premijera16. oktobar u 20č, Bitef teatar

Reprize: 17. i 18. oktobar u 20č, Bitef teatar

REČ AUTORA 

Čovečanstvo oduvek pokušava da zagospodari životom i uspori ili sasvim eliminiše smrt.

U ovom trenutku razvoja čini nam se da smo nadomak tog cilja.

Šta nosi budućnost za one koji je dočekaju?

Za sada smo još uvek smrtni, ali to bi moglo da se promeni još za vreme trajanja našeg života.

Radimo na tome.

Želimo da otkrijemo gde je greška u našem kodu, u programu naših gena.

Da li smo pokorili prirodne zakone i prevazišli granice prirode tako što smo je rekonstruisali,

projektovali u svojim vizijama, umetničkim delima i naučnim dostignućima?

Da li uopšte možemo da opazimo razliku između naše projekcije prirode i prirode same?

Zašto imamo rok trajanja? Zbog čega umiremo? Kako da postanemo besmrtni? Ili makar

dovoljno dugovečni da sami možemo da odlučimo kada nam je dosta života.

Čovek voli život. Oduvek ga je plašilo starenje, protok vremena koji ga približava ponoru

konačnosti o kome ne zna ništa. Oduvek su ga užasavali odlasci bližnjih kao podsećanje na

njegovu prolaznost.

Gde su granice našeg tela, a gde našeg uma?

Uspeli smo, kao najsnalažljiviji i najagresivniji oblik života na planeti (koju besvesno uništavamo) da dođemo do sofisticiranih naučnih i tehničkih dostignuća koja nam omogućavaju da drastično promenimo način na koji gledamo na život i smrt. Sve je bliža praktična primena veštačkih organa, od mozga preko udova, koji će biti daleko dugotrajniji i efikasniji od ovih koje trenutno imamo i koji nam je podarila priroda. Gde su granice prirodnog i veštačkog? Šta dobijamo a šta gubimo? Gde je tu etika, da li nestaje?

Da li smo time učinili da ovaj oblik postojanja čoveka (kome smo svedoci) bude samo jedna karika, stepenica ka Natčoveku? Ka čoveku-mašini koji nema vremenska i biološka ograničenja kao mi sada?

Da li smo mi poslednja generacija homo sapiensa?

O RADU SA BITEF DANCE KOMPANIJOM

„Izgubljeni pejzaži” mi nisu prva saradnja kao koreografu sa ovom fantastičnom grupom igrača. Zbog toga mogu da sa sigurnošću primetim šta se nije promenilo u poslednjih nekoliko godina koliko se nisam srela sa ovim predanim ljudima. Iako se zapravo gotovo cela trupa izmenila i sada je mnogo mladih, darovitih plesača, smisao njihove igre i zajednička svest su ostali da lebde iznad Bitef Dance kompanije kao neki dobri duh i to je ogromna vrednost. To je ostalo isto, a veoma je retko.

Ovi mladi ljudi su za mene kao koreografa uzbudljivi, snažnog izraza, širokih shvatanja i delikatnog humora. Naizgled teško spojiva razlika njihovih individualnosti predstavlja pravo blago i veliku inspiraciju iz koje je velikim delom nastala i ova predstava. Ovi momci i devojke rade izuzetno profesionalno i na tome im se iskreno zahvaljujem.

Bitef Dance kompanija je redak primer kako stvari u Srbiji i u Beogradu (što se scene savremenog plesa tiče) mogu da perfektno funkcionišu kada postoji volja, želja za ozbiljnim i napornim radom, i ljubav prema plesu i izvođenju. Velika je šteta i potpuno mi je nezamislivo da jedan grad veličine Beograda ima samo jednu ovakvu trupu i samo jedno pozorište namenjeno za savremeni ples. Treba da ih je više, i trupa i teatara, jer Beograd to zaslužuje i to mu je potrebno. To je povezano. Na taj način se gradi i neguje scena. To je progres.

Moja velika ljubav, dubok naklon i ogromna podrška za Bitef Dance kompaniju!

Dunja Jocić

Dunja Jocić, koreografkinja

Dunja Jocić je srpsko-holandska koreografkinja rođena u Beogradu 1978.

Karijeru je započela kao ritmička gimnastičarka, bila je vice-šampion države i članica olimpijskog tima SFRJ.

Diplomirala je na Roterdamskoj plesnoj akademiji u Holandiji.

Bavi se plesom i koreografijom.

Plesala je kod etabliranih koreografa i reditelja, sa mnogim poznatim plesnim trupama širom sveta (Ballet du Nord / Francuska, Peter Greeneway / Velika Britanija, Saskia Bodekke, Emio Greco / PC, Hans Van Manen, Club Guy and Roni / Holandija).

Nominovana je za prestižnu nagradu Golden Swan (za izvedbu predstave Midnight rising /Club Guy and Roni, Holandija 2013.)

Karijeru kao koreograf-reditelj započinje godine 2007. sa plesnom predstavom No Flowers please, sa kojom osvaja skoro sve nagrade na Festivalu koreografskih minijatura u Beogradu.

Takođe, Dunja Jocić uporedo kreira koreografije za različite medije, kako za pozorište tako i za film.

Njen prvi plesni film Mirroring je nagrađen kao najbolji plesni film na festivalu Jumping Frames u Hong Kongu, a nagrađen je na još nekoliko festivala u Španiji, Holandiji i u SAD.

Njen drugi film Bird je premijerno prikazan na Holland film festivalu i bio je u najužoj konkurenciji za nagradu Golden calf.  Film Bird je nagrađen u Amsterdamu na festivalu CineDance public award 2016.

Dunja Jocić je koreografisala multimedijalni komad La mode sa Spellbound contemporary ballet iz Rima. Ovaj komad je prikazan povodom otvaranja Taichung Metropolitan Opera House na Tajvanu, a scenografiju za ovaj komad radio je čuveni japanski arhitekta Toyo Ito.

Dunja Jocić je u Holandiji koreografisala dve opere.

2016. dobija nagradu BNDG Bank prize za izuzetan talenat.

2018. dobija nagradu za izuzetan koreografski talenat na Holandskim danima savremenog plesa, najprestižnijeg holandskog plesnog festivala.

2019. dobija nagradu na Beogradskom festivalu igre.

Sa Bitef dens kompanijom sarađivala je na predstavama Poslednji čovek na zemlji, Mirisi cimeta, Soneti i Alfa bojsi.

Njene koreografije se sa uspehom igraju na mnogim prestižnim festivalima širom sveta.

O Bitef dens kompaniji Osnovana je 2009. godine kao prva trupa savremene igre u Srbiji koja je vezana za jednu instituciju kulture, i koja je omogućila da publika tokom cele pozorišne sezone može da prati kvalitetan plesni teatar. Tokom jedanaest godina postojanja Bitef dens kompanija je realizovala trideset četiri plesne produkcije, i preko dvesta gostovanja u zemlji i svetu, (Slovenija, Hrvatska, Crna Gora, Poljska, Švedska, Mađarska, Rumunija, Japan, Bosna i Hercegovina, Makedonija…). Kompanija je osvojila dvadeset četiri nagrade i ostvarila saradnju sa nekim od najeminentnijih domaćih, regionalnih i evropskih koreografa, poput Gaja Vajcmana, Roni Haver, Jasmin Vardimon, Isidore Stanišić, Edvarda Kluga, Konstance Makras, Matjaža Fariča, Dalije Aćin, Zorana Markovića, Maše Kolar, Branka Potočana, Lea Mujića, Dunje Jocić…

Predstave Mirisi cimeta, Otelo, Božanstvena komedija, Karmen u IV runde, Alfa bojsi, Soneti, Yesterday,  Ptice... doprinele su da se formira nova publika koja redovno prati plesni teatar, a otvorena je i plesna scena za decu koja ima za cilj da najmlađoj publici približi umetnost igre.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *