Održana prva centralna konferencija za medije povodom 52. Bitefa
U utorak, 26. juna u Skupštini Grada Beograda održana je prva centralna konferencija za medije povodom 52. Bitefa. Ovogodišnji Bitef će se održati od 13. do 22. septembra pod sloganom Svet bez ljudi. Na konferenciji su se prisutnim novinarima obratili Miloš Latinović, direktor Bitef teatra, Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa, Milan Lazović, podsekretar za kulturu Grada Beograda i Veljko Golubović, izvršni kreativni direktor agencije New Moment New Ideas Company.
Na konferenciji je predstavljen koncept, selekcija, vizuelni identitet 52. Bitefa, kao i sponzori i prijatelji festivala. U deset dana trajanja festivala Beograd će postati prestonica svetskog pozorišta, a predstave koje će publika moći da pogleda u okviru selekcije glavnog programa dolaze iz Francuske, Nemačke, Hrvatske, Srbije, Estonije, Švajcarske, Izraela i Belgije, a biće prikazana i jedna nemačko-ruska koprodukcija.
Sve predstave objedinjuje slogan Svet bez ljudi koji se podjednako referiše na obe njegove glavne linije, i estetsku i tematsko-problemsku. Ovogodišnja selekcija nastavlja misiju festivala da jasno mapira one umetničke pojave u savremenom pozorištu i izvođačkim umetnostima koje su (i dalje) radikalne, subverzivne i polemične, kao i da hrabro ukazuje na adekvatne, turbulentne i uznemirujuće društvene fenomene savremenog sveta.
Konferenciju je otvorio direktor Bitef teatra Miloš Latinović izrazima zahvalnosti svima koji su podržali festival uz posebnu zahvalnost Sekretarijatu za kulturu Grada Beograda i Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, ustanovama uz čiju podršku ovaj međunarodni festival postoji više od pola decenije. Latinović je posebno istakao da je ove godine Bitef kontaktiran od strane Kabineta predsednice Vlade Ane Brnabić, koji u okviru svoje strategije razvoja kulture i kreativne industrije u Srbiji prepoznaje Bitef kao jedan od najznačajnijih kultrunih brendova. Premijerkin tim zajedno sa njenim Savetom za kreativne industrije već radi na predlogu takvog sistmeskog rešenja koje će omogućiti stabilno, dugoročno i racionalno finansiranje Bitefa. Gospođa Brnabić je prvi premijer koja toliko pomaže i podržava kulturu i kreativne industrije, a za vreme čijeg mandata su završeni i radovi rekonstrukcije dva najvažnija muzeja: Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja. Smatramo da je važna poruka za sve kulturne radnike i umetnike to što je Premijerka često i lično prisutna na pozorišnim predstavama i ostalim kulturnim događajima.
Bitef je jedan od stožernih kulturnih događaja, odnosno fenomena po kome se grad prepoznaje, a na kome su u proteklih više od pola veka prikazivana najveća dela svetske pozorišne produkcije, istakao je Milan Lazović, podsekretar za kulturu Grada Beograda.
Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa, istakao je da ovogodišnja selekcija mapira socijalnu pojavu koja obeležava današnju Evropu i svet. Reč je o jačanju desnog populizma, ksenofobije, netolerancije, autoritarnih režima koji razgrađuju demokratske ustanove i sistem ljudskih prava, čak i u državama koje su njihove kolevke, a sve to u sprezi s pomahnitalim neoliberalnim kapitalizmom. Medenica je pojasnio da na tematsko-problemskom planu slogan Svet bez ljudi prevashodno ima tri asocijacije: svet bez „pravih“ ljudi, svet (uoči) apokalipse i fenomen smrti.
52. Bitef svečano će otvoriti muzička predstava Svita br. 3 ’Evropa’ francuskog reditelja Žorisa Lakosta, koji je bio najprijatnije iznenađenje 50. Bitefa sa svojom predstavom Svita br. 2 (Specijalna nagrada žirija i nagrada publike). Autori koji su deo selekcije 52. Bitefa su Dragan Živadinov, jedna od najvažnijih figura slovenačke umetničke scene osamdesetih godina 20. veka, čija predstava Odilo. Zatamnjenje. Oratorijum će biti izvedena u Prologu festivala; dramska spisateljica i performerka Maja Pelević čiji je projekat Bolivud inovativan, drugačiji oblik „političkog pozorišta“ od onog na koji smo u Srbiji navikli poslednjih godina; Oliver Frljić, koji dolazi na Bitef sa dve predstave Šest lica traži pisaca i Goяki – aleternativa za Nemačku? i koji na sebi svojstven kvazidokumentaran i improvizovan način i ovog puta pokreće svoju omiljenu temu – društvenu funkciju teatra i njegov potencijal za politički otpor. U selekciju glavnog programa uvršten je i Teatar NO99, međunarodno priznata trupa iz Estonije koja dolazi sa predstavom NO43 Prljavština koja je vid fizičkog teatra, sa izraženim likovnim aspektom; ugledna ruska i evropska pozorišna kritičarka, Marina Davidova sa instalacijom Večna Rusija; zatim Pa’am iza koga stoji mladi, multimedijalni umetnik Nadav Barnea, muzičar, dizajner svetla i zvuka, već uveliko poznat u Izraelu; poznati reditelj Štefan Kegi, jedan od tri člana svetski proslavljenog kolektiva Rimini Protokol koji na Bitef dolazi sa instalacijom Zaostavština, soba bez ljudi. Proslavljeni belgijski korograf Alen Platel, publici će prikazati Rekvijem za L. veliki muzički spektakl koji će zatvoriti ovodogišnji 52. Bitef.
Bitef je i ove godine ukazao poverenje kreativnom timu agencije New Moment New Ideas Company Beograd ispred koje se prisutnima obratio Veljko Golubović, izvršni kreativni direktor. Vizuelni identitet ovogodišnjeg festivala predstavlja gorila čiji nas pogled, u skladu sa sloganom Svet bez ljudi, upozorava da se čovek ne pronalazi u sopstevnom odrazu jer su pravi ljudi nestali ili je naš odraz zapravo odraz gorile jer ljudi više i nema. Na konkurs za vizuelno rešenje festivala pristiglo je 28 rešenja iz Srbije, Slovenije i Makedonije, a autor pobedničkog rada je Bojana Rajičić.
Na konferenciji je objavljeno da će od 2. jula u prodaju biti puštene ulaznice za predstavu „Rekvijem za L.“. Ulaznice će moći da se kupe po specijalnim cenama sve do 13. avgusta na blagajni Sava Centra i na svim ovlašćenim prodajnim mestima EVENTIMA u Srbiji.
Bitef su tradicionalno podržali pokrovitelji Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Podršku su pružili i Ambasada SR Nemačke u Beogradu i Goethe-Institut Beograd, Ambasada Izraela u Beogradu, Ambasada Švajcarske u Beogradu i Francuski institut u Srbiji.
Foto: Jovo Marjanović
