Novi Pazar i dalje nazivaju „dolinom džinsa“, iako je tekstilna industrija u stagnaciji više od jedne decenije. Od više stotina mini pogona u kojima su se proizvodile farmerice, danas radi tek tridesetak. Međutim, vlasnici kompanija, analitičari i ekonomski stručnjaci jedinu šansu za oporavak novopazarske džins industrije vide u osvajanju evropskog tržišta.
Novopazarska kompanija Brug džins godišnje ostvaruje između 100 i 150 000 evra prihoda, zahvaljujući izvozu robe na tržište EU. Plan vlasnika je da ta dobit bude tri puta veća. Ulažu se veliki napori kako bi se što više robe plasiralo u zemlje Evropske zajednice. Proizvođači tvrde da su njihovi proizvodi konkurentni.
„Naša cena i kvalitet u potpunosti zadovoljavaju evropsko tržište. Znamo da tamo postoje i niži i viši cenovni razredi. Mi se trudimo da pređemo u još jedan viši tržišni segment sa boljim kvalitetom i većim cenama“, objašnjava Nihad Ugljanin, vlasnik kompanije Brug džins.
Brug nije jedina novopazarska kompanija čiji se proizvodi mogu kupiti u zemljama Evropske unije. Još desetak firmi je započelo izvoz. To tržište im je postalo interesantno nakon potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini, kojim su ukinute carine između Srbije i članica Unije.
„Zanimljive su nam Grčka, Italija, Bugarska i Rumunija, zato što su nam najbliže“, ističe Ugljanin.
Za sada se u njegovom pogonu proizvodi za tržišta Poljske, Češke, Slovenije i Nemačke. U kompaniji očekuju mnogo bolji izvoz na tržište Evropske unije pridruživanjem Srbije, kada će se izbeći mnoge carinske procedure koje usporavaju izvoz.
Preduzetnici koji se bave konfekcijom i proizvodnjom džinsa udružili su se i formirali klaster, a uz pomoć USAID-a, poslednjih godina su se naporno, tehnički i organizaciono, pripremali za međunarodnu trku. To je po oceni Ahmeta Halilagića, direktora Programa za jačanje ekonomske sigurnosti, veoma važno.
„Na taj način smo sve to pratili sa jednom kompleksnom podrškom koja se zasnivala na edukaciji predstavnika firmi u oblasti marketinga, menadžmenta i tehničke asistencije, koja se zasnivala na poboljšanju same organizacije, dobijanju određenih standarda, procedura, uvođenja softvera, a sve kako bi firme imale jedan viši nivo komunikacije i kako bi mogle da odgovore na potrebe inostranog tržišta. Na kraju smo dali podršku i u trgovinskim misijama i u učešću na međunarodnim sajmovima“, ističe Halilagić.
Evropsko tržište je zanimljivo novopazarskim kompanijama, kako zbog rasprostranjenosti, tako i zbog veće platežne moći stanovništva i brojnih povoljnosti pri trgovini. A iz Evropske unije poručuju da su to samo neke od prednosti.
„Slobodno tržište trenutno obuhvata 500 miliona stanovnika i 22 miliona preduzeća. U okviru njega se možete slobodno kretati, edukovati, odnosno usavršavati, poslovati, trgovati, a mogu se otvarati i nove firme“, ističe komesar EU zadužen za unutrašnje tržište i usluge, Mišel Barije, objašnjavajući da je prednost slobodnog tržišta to što privrednici mogu da biraju zemlju u kojoj će poslovati.
Stručnjaci u Agenciji za ekonomski razvoj Sandžaka (SEDA) ocenjuju da su novopazarski konfekcionari i proizvođači džinsa prepoznali važnost plasiranja robe na evropsko tržište. Iako su ispunili brojne standarde, oni moraju još da rade kako bi njihovi proizvodi bili što zastupljeniji u velikim trgovinskim lancima.
„Naši proizvodi se ne brendiraju, nemaju dovoljno razvijen marketing. Potrošač u Evropi želi da kupi nešto za šta je već čuo“, naglašava direktor SEDA, Samir Kačapor.
Prema njegovim rečima, nabavka repro materijala za sada je najveći problem novopazarskih kompanija.
„Naravno da smo zainteresovani da sami investiramo u tu oblast, ali i da nađemo strane investitore koji su spremni da naprave fabriku za preradu i proizvodnju platna. To bi svim našim malim i srednjim preduzećima olakšalo posao, jer ne bi morali sirovinu da nabavljaju iz inostranstva i tako, zbog troškova, uvećavaju cenu gotovog proizvoda“, kaže Kačapor.
Novopazarska džins industrija je devedesetih godina doživela nagli razvoj, uglavnom kao rezultat sive ekonomije, a ne ulaganja. Oko 15 000 ljudi radilo je u pogonima proizvodeći preko 20 miliona farmerki godišnje. Ovaj grad je po džinsu postao nadaleko poznat. U međuvremenu, na stotine fabrika je zatvoreno. Opstale su samo one koje su ušle u legalne tokove i u koje je ulagano. U Novom Pazaru je tekstilna industrija i dalje primarna privredna grana, a najprodavanije farmerke u regionu stižu iz kompanije Brug džins i još dvadesetak uspešnih novopazarskih firmi.
Zoran Maksimović
