Muzej Nikole Tesle osnovan je 5. decembra 1952. godine i smešten u današnjoj Krunskoj ulici br. 51, gde je otvoren za posete od utorka do petka 10-12h i 16-18h, a subotom i nedeljom 10-13h. Zgrada muzeja proglašena je za spomenik kulture 1987. godine.
Muzejska građa je u Beograd stigla zahvaljujući Savi Kosanoviću, Teslinom nećaku i njegovom jedinom nasledniku, koji je, po Teslinoj želji, preneo dokumentaciju i Tesline lične predmete u Beograd 1949. godine. Ovaj muzej je jedini u svetu koji čuva originalnu i ličnu zaostavštinu Nikole Tesle. U kolekciji muzeja nalazi se veliki broj originalnih dokumenata, knjiga i časopisa, istorijsko-tehničkih eksponata, fotografija i staklenih fotoploča, originalnih tehničkih predmeta, instrumenata i uređaja, kao i planova i crteža. U muzeju se takođe čuva i posmrtni pepeo Nikole Tesle. Stalna muzejska izložba o Nikoli Tesli i njegovom delu nalazi se u prizemnim prostorijama.
U prvoj prostoriji, desno od ulaza, izložene su Tesline fotografije iz ranog perioda, lične isprave, slike njegove rodne kuće u Smiljanu u Lici, kao i niz odabranih pisama koje je Tesla dobio od Anštajna, Kelvina, Rentgena, Pupina i drugih velikih imena.
U sledećoj prostoriji izloženi su predmeti iz Tesline lične zaostavštine: njegov šešir, štap, putna torba i sl. Takođe, ovde je izložena fotokopija njegovog pisma konzulu Jankoviću, u kome se Tesla zahvaljuje na inicijativi Mihajla Pupina da se osnuje fond za Teslino izdržavanje i oštro odbija svaku pomoć takve vrste, birajući da prima skromnu penziju od jugoslovenske vlade i bavi se istraživanjima u skladu sa svojim mogućnostima. Ovde su takođe izložene slike Teslinih prijatelja, među kojima se našao i Mark Tven, kao i fotografije njegovih najbližih rođaka. U poslednjoj vitrini izložena su svedočanstva o Teslinoj smrti i sahrani u Njujorku 1943. godine.
U trećoj prostoriji, postavljena je urna sa Teslinim posmrtnim pepelom, u pozlaćenoj kugli na kamenom postolju. Teslini posmrtni ostaci kremirani su u Njujorku i privremeno smešteni na jednom tamošnjem groblju do 1957. godine, kada su preneseni u Beograd.
Izložba o Teslinom stvaralaštvu počinje njegovom „Bajkom o elektricitetu“, u kojoj on prikazuje kako je ljudski um u toku istorije postepeno prodirao u tajne elektriciteta. Bajka počinje od starog grčkog filozofa Talesa iz Mileta i njegovih razmišljanja o iskrama koje se javljaju trenjem ćilibara, pa se nastavlja sve do modernih istraživača: Frenklina, Volte, Faradeja… Grupa Teslinih patenata iz oblasti proizvodnje, prenošenja i korišćenja polifaznih naizmeničnih ilustrovana velikim brojem fotografija i interaktivnim modelom Teslinog prvog indukcionog motora za dvofazne naizmenične struje.
U petoj prostoriji se nalazi niz interaktivnih modela koji posetiocu opisuju nastanak ideje obrtnog magnetnog polja. Ovde se takođe nalazi i Teslin duhoviti model indukcionog motora, u kome je rotor slobodno rotirajuće jaje. Teslini patenti bili su osnova konstrukcije prvih velikih generatora za višefazne struje, o čemu svedoči i ploča sa jednog od generatora hidrocentrale na Nijagari, postavljena uz model hidroenergetskog sistema. Priča o Teslinim izumima nastavlja se turbinom bez lopatica, pumpom i obrtomerom. Na ovim pronalascima Tesla je radio preko 20 godina, pokušavajući da ih usavrši i nađe im primenu, ali su oni zainteresovali naučni svet tek krajem XX veka.
U sledećoj prostoriji prikazani su izumi u oblasti struje visoke učestanosti i visokih napona. Svojim oscilatorima Tesla je prvi uspeo da proizvede struje napona od više miliona volti. To je omogućilo razvoj novih oblasti tehnike. Rezultati Teslinih eksperimenata i dan danas podstiču istraživače širom sveta, pogotovo otkako je Muzej Nikole Tesle objavio Teslin „Dnevnik istraživanja u Kolorado Springsu“, u kome je zapisano sve sto je Tesla svojim eksperimentima postizao. Najznačajnije eksperimente sa strujama visokog napona i visoke učestanosti Tesla je vršio u oblasti bežičnih prenosa. Sa rezultatima koje je postigao postavio je temelje tehnike bežičnih prenosa, o čemu svedoči izloženi tekst presude Vrhovnog suda SAD, kojom je Teslinim izumima u toj oblasti dato prvenstvo pred Markonijevim pronalascima.
U poslednjoj prostoriji izložbe, Teslina istraživanja i dostignuća u oblasti daljinskog upravljanja prikazana su rekonstruisanim radnim modelom brodića „na daljinac“. Takođe, ovde je izložen i veliki snimak antene Tesline legendarne „Svetske radio stanice“, koju je podigao na Long Ajlendu pored Njujorka. Ova zamisao je ostao Teslin neostvareni san.
O značaju njegovih pronalazaka, u poslednjem delu izložbe, govore mnogobrojna odlikovanja, počasne diplome i nagrade. Od svih priznanja, svakako je najveće ono koje mu je posmrtno dodelila, 1960. godine, Međunarodna komisija za elektrotehniku na zasedanju u Filadelfiji. Ta komisija odlučila je da, u celom svetu, merna jedinica magnetne indukcije dobije naziv „tesla“, čime je Tesla uvršćen među velikane iz istorije nauke, kao što su Volta, Amper, Faradej, Kelvin…
Teslina posmrtna maska poslednji je eksponat, a pored nje su istaknute reči američkog pronalazača Armstronga: „Svet će još dugo morati da čeka na um ravan Teslinom, po stvaralačkim mogućnostima i po bogatstvu mašte.“
