Kada posao ugrožava zdravlje
Mala količina stresa deluje stimulativno i pomaže da se bolje obavi zadatak, ali ako osoba doživljava kontinuirani pritisak povodom uslova posla i radne sredine, govorimo o hroničnom stresu koji ima destruktivne posledice po zdravlje zaposlenog.
Na emotivnom planu simptomi stresa su razdražljivost, anksioznost i potištenost, dok se na fiziološkom javljaju lupanje srca, probavne smetnje, ukočenost mišića i drugi nespecifični simptomi. Osoba postaje zaboravna, teško se koncentriše, a nisu retke ni zloupotrebe alkohola i psihoaktivnih supstanci. Kao posledica dugotrajnog stresa mogu da se razviju različiti emotivni poremećaji i somatske bolesti ili da se pogoršaju postojeće. Najčešče se radi o hipertenziji, migreni, dijabetesu, psorijazi, astmi, anksioznim poremećajima, depresiji i sl.
Kako da zaštitite sebe od stresa na radu
Postavite priorite
Osobe podložne stresu obično imaju potrebu da kontrolišu sve aspekte situacije i to odjednom, iako ih realnost uči da je to nemoguće. Prihvatite da ne možete sve poslove uraditi istovremeno i da su greške sastavni deo rada. Dobro bi bilo da na početku svakog radnog dana napravite listu obaveza, a zatim da precrtate sve ono što nije ni hitno, ni neophodno da se obavi.
Redovno pravite pauze
Na svakih par sati rada, odvojite nekoliko minuta da duboko udahnete, protegnete se i malo odmorite. Odaberete za to određeni prostor na poslu, a ako ne možete da se udaljavate sa radnog mesta, zamislite ga u glavi. Neka od tehnika relaksacije bi mogla da bude veoma korisna za vas.
Odmor i prijatelji čuvaju zdravlje
Život nije samo posao, već i relaksacija kroz sport, zabavu, druženje i hobi koji pružaju mogućnost sagledavanja ličnih vrednosti iz šire perspektive. Priključite se nekoj grupi, sportskoj ili edukativnoj, pozovite stare prijatelje i provedite dan u prirodi. Za to vreme obavezno isključite telefon i komjuter. Kvalitetno provedeno slobodno vreme je od velike važnosti za mentalno zdravlje, a za redukciju stresa, i druženje sa ljudima koji su iz drugog miljea od onog koji indukuje stres.
Izbegavajte nepotrebne konflikte
Konflikti su sastavni deo života, ali to ne znači da su uvek korisni i potrebni. Ljudi imaju pravo da razmišljaju drugačije od vas i da dele drugačije vrednosti. Nema nikakvog razloga da se na poslu prepirete oko politike ili drugih društvenih pitanja, bez obzira koliko je to vama intimno važno. Čuvajte svoju privatnost i izbegavajte otkrivanje privatnosti drugih kroz ogovaranja i preperičavanja.
U redu je potražiti pomoć
Promena načina na koji se doživljava situacija na poslu može da ima ključnu ulogu u redukovanju stresa i prevenciji ozbiljnijih psihofizioloških posledica njegovog prisustva. Kada je u pitanju traženje pomoći, najbolje je obratiti se psihologu ili psihoterapeutu. Za promenu načina razmišljanja, kao i za tretman psiholoških posledica stresa u vidu anksioznih i depresivnih stanja, veoma dobar efekat imaju metode i tehnike iz spektra kognitivno-bihejvioralnih psihoterapija.
Promenite posao
Ponekad vam posao jednostavno ne odgovara, pa uz sve napore da promenite način razmišljanja, prihvatite postojeće okolnosti i naučite da redukujete stres, osećate se i dalje sputano, zarobljeno i neautentično. Tada je dobro razmisliti o promeni radne sredine, ali ne u vidu bega iz postojeće situacije, već promišljeno, u skladu sa sopstvenim vrednostima i profesionalnim ciljevima. Važne odluke se uvek donose bistre glave.
Proverite koliko vas stres ugrožava
Ako ste se prepoznali u više od pet tvrdnji, verovatno trpite ozbiljne negativne posledice stresa na radu i krajnje je vreme da nešto preduzmete u vezi s tim.
– Stalno se brinem oko posla, nikada se ne osećam opušteno.
– Mnogo lakše nalazim mane u ponašanju drugih, nego razloge za pohvalu.
– Obično kod kuće, tokom noći, završavam poslovne obaveze.
– Teško kontrolišem raspoloženje na poslu, naročito kada pobesnim.
– Teže donosim odluke nego ranije, imam probleme sa koncentracijom.
– Stalno osećam napetost u vratu, ramenima i leđima.
– Nervira me kada neko sporo govori, imam potrebu da završavam rečenice umesto njega.
– I posle dobro prospavane noći osećam umor i iscrpljenost.
– Nemam strpljenja, ne mogu da podnesem da stojim u redu ili da čekam.
– Nikad nemam dovoljno vremena tokom dana da uradim sve što moram.
– Volim da samostalno uradim posao, jer jedino tako sigurno znam da će sve biti urađeno kako treba.
– Imam manje samopouzdanja nego ranije.
Brankica Ristić, dipl. psiholog, psihoterapeut
