Izložba „Outside, such a lonely place” Sare Masnikose

Izložba „Outside, such a lonely place” Sare Masnikose

Izložba „Outside, such a lonely place” Sare Masnikose

Od 15. do 27. marta, Galerija Doma omladine Beograda

Izložba „Outside, such a lonely place” obuhvata rad u više medija, a svaki rad odgovarajuću varijaciju u vizuelnoj prezentaciji. Radovi se mogu analizirati kroz segment naracije i segment forme koja određuje tu naraciju, ali određuje i integritet rada.

Korišćenjem kombinacija transparentnog i punih, neprozirnih formi ističe se ambijentalnost radova i narativni deo kompozicija dobija mogućnost da bude deo, ne samo prostora koji mu određuje forma rada, već i celokupnog prostora u kome je rad izložen.

Dominantno je naglašeno umnožavanje elemenata koje treba da stvori osećaj zasićenosti u postojećem prostoru. Osnovni element u svim radovima je figura. Ta figura se multiplicira, umnožava ili kreira kompozicije koje se oslanjaju na repeticiju kao osnovni princip komponovanja.

Ove živahne igre punog i praznog, otvorenog i zatvorenog, prozirnog i neprozirnog okupiraju prostor i pozivaju na uključenje. Svaki rad drugačija je verzija skrovišta za strukturalne forme u kojima se iskazuju dva pristupa u njihovom prikazivanju. U prvom se one gomilaju i umnožavaju, a u drugom uživaju u redu i tačnosti svoje pojave.

Količina i položaj figura razlikuju se u radovima i naglašavanjem dominantnosti nekog od ovih elemenata dolazi do formiranja značenja. Količina figura često je prikazana kroz proces gomilanja istih i one se nalaze u prostorima u kojima forma određuje raspored figura. Repetitivno umnožavanje figura prikazano je i kroz pravilan raspored npr. raspoređene su u jednakim prostornim deonicama ili se samo pravilno ponavljaju u unutrašnjostima kutijastih formi. U ovom pravilnom umnožavanju često se javlja promena položaja pravca ili ugla, pa na taj način par figura razbija koncept pravilne repeticije i ukazuje na drugačije mogućnosti njihovog egzistiranja u tom prostoru.

U nekim radovima imamo pojavu gesta. Taj gest takođe formira značenje rada. On je često u funkciji međusobne komunikacije figura. Nasuprot prikazima gesta koji predstavlja aktivan proces pokreta, javljaju se i potpuno pasivni položaji elemenata.

Svaka od tih dramatičnosti koje možemo doživeti u radovima, ma koliko bila mala, ima veliko psihičko dejstvo. Procesi koji se dešavaju u okvirima strukturalnih naracija, prilično su široko definisani. Prvenstveno zbog toga što se taj nivo dostizanja povezanosti u svetu imaginacije ne nalazi za sve aktere na istom nivou. Racionalna individua će na drugačiji način pristupati zaključcima koji slede nakon trenutka zasićenja postojećom slikom, od onog, sanjarenju sklonog, bića.

Ali ovakva vrsta predstava imuna je na definitivnosti. Izloženi predmeti rođeni su u drugačijem pristupu od one racionalne ili upotrebne stvarnosti. Ova izložba je spremna da bude dom hiljadama malih uspomena ili zaborava, ako je pojedinac spreman da se upusti u proces koji na kraju ipak ima svoju kulminaciju.

Ova izložba ne deluje samo u okviru radova i njihovih unutrašnjih prostora, takođe ne deluje ni samo u odnosu sa galerijskim prostorom, već širi svoje dejstvo na spoljašnji prostor, van onog galerijskog.
Na taj način, naziv ove izložbe možemo protumačiti i ovako – „Outside, such a lonely place?”.
Tu se ustupa prostor individualnom i proverava se rastegljivost imaginacije. Koliko god zaokružena ova serija radova bila, ona ima tu dimenziju otvorenosti koja dopušta dalja razmatranja i istraživanja, kako likovno, tako i idejno.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.