Moja Srbija

Izložba „Make me feel green again” Nevene Ostojić i Marka Obradovića

Izložba „Make me feel green again” Nevene Ostojić i Marka Obradovića

Od 24. avgusta do 4. septembra 2022, Galerija Doma omladine Beograda; Otvaranje u sredu, 24. avgusta, u 19 časova

Izložba „Make me feel green again” je koncipirana kao iskustvo koje pruža atmosferu oaze unutar galerijskog prostora sa ciljem da preispita pozicije transhumanizma i ekologije. Povezuje se plastično i organsko, digitalno i materijalno. Strah od propadljivosti okoline i nadolazeće nemaštine nas tera u fantazije o utopiji i fetišizacije distopije.

Preispitivanje društva i grada koji je u tranziciji podrazumeva osvešćivanje stanja kroz koja se prolazi u tom procesu. Veze koje postoje između ličnog i javnog, komercijalnog i alternativnog. Lični odnosi prema ovim imaginarnim socijalnim konstruktima i samoj prirodi se nesvesno adaptiraju konzumerističkim potrebama koje transformšu njihov kontekst. Prostori koji su pre imali spiritualni ili ritualni kvalitet sad su nadjačani optimizacijom i postaju utilitarni. Zbog efikasnosti, granice objektivnog i subjektivnog postaju sve tanje i uspomene na prirodu postaju eskapističke na putu ka transhumanizmu.

MAKE ME FEEL GREEN AGAIN Svet trave, zabave, nepodnošljive lakoće postojanja, čiste sreće, sirovog zadovoljstva. Nevena Ostojić i Marko Obradović u svojim radovima ispituju sentimentalnost i romantizaciju rajskog pejzaža i idealnog života koji je uzurpiran savremenim motivima hiperprodukcije i intervencijama čoveka. Oba umetnika ispituju izmenjene duhovne stavove prema prirodi i kreiranjem mitologija kroz motive anđela i duhovnih rituala, daju im novi smisao i karakter. Stvaranjem ovih mitologija i realnosti umetnici nalaze kreativan način da se suoče sa mogućim ishodima sveta i prikažu alternativne prikaze daljeg života na zemlji. Ovi prikazi nisu nastali kao rešenje ili kritika savremenog života već kao subjektivne vizije koje mute granice bliske realnosti i naučne fantastike. Zbog ovoga nastaje hibridni prikaz koji je u fazi konstantne transformacije i postaje neukrotiv.

Nevena Ostojić ove transformacije interpetira kroz beg u digitalno kolažirane realnosti u kojima izmenjuje ličnu stvarnost kombinujući je sa svojom internet personom. Samu sebe prikazuje u procesu metamorfoze ka novoj veziji čoveka konzumenta, gde to nije nužno negativno. Distopija postaje teren za ultimativnu utopiju, gde se veruje da će ljudi doći do načina kako da, proučavanjem drugih vrsta, dođu do novih birokratskih pojednostavljenja i rešenja za goruća pitanja sve većeg broja stanovnika grada.

Marko Obradović kroz svoje radove istražuje distorziju ranih uspomena koje se kroz odrastanje nesvesno prilagođavaju savremenom svetu i postepeno dobijaju distopijski karakter. On svoju mitologiju dalje konkretizuje uvođenjem motiva sintetičkih anđela, hibridnih životinja i toksičnih fontana. Utopija zapravo postaje distopija.

Kroz igranje sa ovim binarnostima, smaka sveta i novog početka, umetnici nam pokazuju da ne brinu o ishodu već se predaju apsurdu i uče da plivaju u njemu.