Ljiljana Marinković, Kreativni centar: Budite strpljivi i okružite se pravim ljudima

Ljiljana Marinković

Ljiljana Marinković, Kreativni centar: Budite strpljivi i okružite se pravim ljudima

Sa Ljiljanom Marinković, direktorkom izdavačke kuće Kreativni centar, razgovarali smo o tome kako su izgledali njihovi počeci u preduzetničkim vodama, kako današnja situacija utiče na rad i razvoj u izdavaštvu i koje su njene preporuke za sve one koji žele da pokrenu sopstveni biznis.

Nedavno ste proslavili 30 godina uspešnog rada, a prisetimo se toga da godine vaših početaka nisu bile nimalo lake. Možete li nam reći kako je došlo do ideje za osnivanje Kreativnog centra?

Mi smo porodično preduzeće. Moja sestra Slavica i ja krenule smo od ideje našeg oca Simeona, koji je želeo da i u praksi pokaže šta je to kreativan pristup obrazovanju, o čemu je do tada predavao svojim stu­dentima. S vremenom je firma porasla, pa danas ima blizu 50 zaposlenih, koji su nam neka vrsta proširene porodice, što nam je pomoglo da lakše prebrodimo teške periode kroz koje je naša zemlja prolazila u proteklih 30 godina. Naravno, nije bilo jednostavno na početku – u kućnim uslovima organizovali smo pripremu, skladištenje i distribuciju knjiga… Nismo znali ništa o praktičnoj strani iz­davačkog posla, ali smo to shvatili kao izazov jer smo čvrsto verovali da su naše knjige dobre i potrebne ljudima. Dodatnu energiju ulio nam je odličan prijem naših knjiga od samog početka. Kasnije, kako su naša deca rasla, tako su se širile teme kojima smo se bavili. Počeli smo sa slikovnicama za najmlađe, a onda išli ka sve starijim uzrastima, istovremeno pružajući snažnu podršku roditeljima i profesionalcima koji rade s decom. Čitaoci su pokazali da nam veruju, pa je pred nama stalni izazov da se to poverenje zadrži.

Šta je bilo najteže prilikom pokretanja sopstvene izdavačke kuće?

Bilo je, s jedne strane, veoma teško raditi u uslovima visoke inflacije i opšte političke i ekonomske nesigurnosti. S druge strane, takva situacija, u kojoj nismo imali mnogo šta da izgubimo, olakšala nam je odluku da napustimo poslove koje smo dotad radili i otisnemo se u nepoznato osnivajući svoju izdavačku kuću. Iako smo svi bili iz sveta knjige ili društvenih nauka, niko nije imao iskustva u privatnom poslu i morali smo mnogo toga da naučimo. U početku je svako radio sve – od uredničkih poslova do prodaje – i taj period kada smo bili minijaturno preduzeće, prilično nevidljivo za javnost, trajao je čitavih sedam godina. Tek posle toga imali smo prvi zvaničan prostor, prve zaposlene van naše porodice. Ovako duga priprema tražila je zaista veliku posvećenost i energiju, ali smo znali da kao obrazovani i kreativni ljudi ne želimo da sedimo i čekamo da u zemlji bude bolje.

Koja je vaša najlepša uspomena iz tog perioda?

Svi mi koji smo radili u našem prvom prostoru, u Ulici Ljube Stojanovića, uvek se sa zadovoljstvom sećamo vremena kada se sve dešavalo u jednoj velikoj kancelariji, kroz koju su stalno prolazili pisci, ilustratori, knjižari, kupci… Kad nam je Bob donosio svoje ručno rađene ilustracije da im se divimo, a Jaca Petrović i Mićko Ljubičić naglas čitali delove iz Škole i Nacionalnog parka Srbija… Uvek ću pamtiti i prvi nastup na Beogradskom sajmu knjiga 1993, prvu nagradu koju smo dobili iste te godine – Neven za najbolje ilustrovanu dečju knjigu – kao i naš prvi skromni katalog na engleskom jeziku iz 1995, pripremljen za Sajam u Bolonji, a za koji smo mislili da je najlepši na svetu. Dobro je što sve uspomene posle mnogo godina izgledaju lepo i lako i što se zaborave teški trenuci, kojih u svakom poslu ima.

Kreativni Centar - knjige

Koje je bilo prvo delo koje ste objavili i kako ono danas predstavlja vašu izdavačku kuću?

Sve je počelo kao mali projekat stvaralačkih slikovnica Žapče – prva knjiga u ovoj ediciji bila je slikovnica Mačka, koju i danas prodajemo. Ta edicija se polako razvijala u pravcu edukativnih knjiga i alternativnog obrazovnog materijala, nakon čega smo postepeno počeli da objavljujemo i druge knjige. Najpre smo radili samo s domaćim autorima, a kasnije smo krenuli i s prevodima. Osluškivali smo potrebe čitalaca, kao i sopstvene želje, i objavljivali knjige kakve bismo sami želeli da kupimo i ponudimo svojoj deci. Tako radimo i danas, kada imamo više od 1300 knjiga, od kojih su mnoge osvojile najznačajnije domaće nagrade.

Po čemu vas čitalačka publika prepoznaje?

Na svakom sajmu knjiga sretnemo poneku od­raslu osobu koja nam s radošću pokaže neko od naših izdanja, uz reči: Ovu sam knjigu imao kao mali! To je neprocenjivo. Mnoga naša starija izdanja sada već imaju kultni status – od Malog bukvara, objavljenog prvi put 1991, preko Miška Piška, slikovnica iz serije Šta sve Ana zna, Knjige za svaku devojčicu, knjige Seks za početnike, koja je i danas i te kako aktuelna, pa do više od deset naših izdanja koja su ušla u školsku lektiru i deca ih rado čitaju: romana Leto kad sam naučila da letim, Zelenbabini darovi, Cipela na kraju sveta i mnogih drugih… Divno je to što naši prvi čitaoci sada već uveliko imaju svoju decu, a nastavljaju da či­taju naša izdanja.

Postoji li delo kojim se najviše ponosite i za koje vam je drago što ga je upravo vaša izdavačka kuća objavila?

Uvek mi predstavlja problem to kada treba da preporučim neku od naših knjiga jer onda počnem da nabrajam i vidim da bih tako mogla unedogled. Ukratko, svakoj knjizi koju objavimo veoma se radujemo. Na primer, mnogo mi je drago što smo uspeli da popularišemo slavni serijal o Petsonu i Findusu kod nas, da predstavimo izuzetne autore, poput Džulije Donaldson, da objavimo mnoge knjige koje su u momentu kad su se pojavile bile nove, neobične, avangardne, kao što je Nacionalni park Srbija. Takve su bile i knjige Konflikti i šta s njima i S decom oko sveta, koje su objavljene onih godina kada je kod nas bilo vrlo teško govoriti o toleranciji i nekonfliktnoj komunikaciji. I danas se trudimo da svojim knjigama postavljamo važna pitanja, dajemo pouzdane odgovore, razbijamo predrasude.

Kreativni Centar - menadžment

Koliko trenutna situacija utiče na razvoj vaše delatnosti i možete li nam reći koliko je, prema vašem mišljenju, važna uloga onlajn prodaje u današnje vreme?

Protekla godina promenila je mnogo toga. Morali smo brzo da se priviknemo na nove načine rada i komunikacije sa čitaocima. Prodaja onlajn je u trenutku kada su knjižare bile zatvorene došla kao odlično rešenje i sigurna sam da će se knjige sve više kupovati na taj način. Dobro je što su knjižare ponovo otvorene, ali uz pomoć interneta informacija o knjigama može brzo doći i do onih u čijim mestima nema knjižara i do ljudi u drugim zemljama i na drugim kontinentima. Usavršili smo i načine online promocije knjiga, kao i njihovo predstavljanje na društvenim mrežama, što se pokazalo kao vrlo korisno – na promocijama pomoću aplikacije Zoom istovremeno možete okupiti publiku iz cele zemlje, pa i iz inostranstva, a pritom niko ne mora da putuje i da se posebno organizuje kako bi došao na promociju. Ono što mi najviše nedostaje jesu sajmovi knjiga, koji su izuzetna prilika da se sretnete s kolegama iz zemlje i sveta i razmenite ideje. Nadam se da će se uskoro i takvi susreti obnoviti.

Kakvi su vaši planovi na polju razvoja novih ideja u toku narednog perioda?

Nastojimo da ovo vreme ograničene komunikacije iskoristimo što bolje kako bismo priveli kraju neke velike projekte, kao što je, na primer, veliki Rečnik srpskog jezika za osnovce. Takođe, u saradnji s Ministarstvom kulture, započeli smo s prevođenjem najboljih romana domaćih autora na engleski jezik kako bismo im otvorili vrata ka inostranom tržištu. I dalje intenzivno pratimo sve što se dešava u svetu u oblasti dečjeg izdavaštva jer najbolje ideje dolaze upravo iz dijaloga s drugim kulturama.

Šta biste poručili mlađoj sebi na početku svog poslovnog puta? Ako biste mogli da vratite vreme, postoji li nešto što biste uradili drugačije?

Studirala sam opštu književnost i to su bile zaista odlične studije, ali nas ni na koji način nisu pripremale za ono što će uslediti kad počnemo da tražimo posao. Nismo naučili ništa od praktičnih veština potrebnih za naučni, urednički, novinarski ili bilo koji drugi konkretan rad. Da mogu da vratim vreme, sve to bih naučila mnogo ranije, a ne u hodu, kroz niz pokušaja i pogrešaka. I trudila bih se da manje brinem. 🙂

Šta je ono što biste preporučili svima onima koji bi želeli da pokrenu sopstveni biznis?

Preporučila bih im da budu strpljivi, jer uspeh retko kada dolazi brzo. I da se okruže najboljim ljudima.

Knjižara - Makedonska



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *