Beograd, 10. mart 2011.
Nakon krvavih devetomartovskih demonstracija 1991. godine, kada je režim izveo tenkove protiv svog naroda, srpski studenti su po prvi put izašli na ulice da bi se borili za istinu, slobodu i demokratiju. To je bio početak najsvetlijeg perioda studentskog pokreta u Srbiji, koji će, u raznim formama, trajati punih 10 godina.
Tih devedesetih godina nismo imali ništa, a imali smo sve. Imali smo nadu u bolju budućnost i veru da ćemo svojim akcijama stvoriti lepu i zdravu Srbiju.
Opozicija je bila slaba i razjedinjena, okupirana svojim ličnim interesima i sujetama, ali je narod u studentima prepoznavao zdravo i neiskvareno seme, svetlo i putokaz između nemila i nedraga.
Tog 10. marta 2011. godine dođite do Terazijske česme. Prošetajte, zastanite, pogledajte oko sebe. Možda prepoznate nekoga ko je željan onih snova o boljoj Srbiji. Dodirnite vodu iz fontane. Ja ću lično i jedan dinar ubaciti. Za sreću. Ko zna, možda se stvori neka nova vizija, neki novi pokret koji će nam vratiti nadu. Neki Pokret optimizma.
