DKSG: Sociologije nostalgija i Pink Flojd – kompletna priča

Dom kulture Studentski grad

DKSG: Sociologije nostalgija i Pink Flojd – kompletna priča

Sreda, 15. decembar, Dom kulture „Studentski grad”

SOCIOLOGIJE NOSTALGIJA

Magistrala „Dragan Ve Ignjatović”, u 19.00

*Live streaming na društvenim mrežama DKSG

Razgovor o knjizi Ane Petrov SOCIOLOGIJE NOSTALGIJA (Zavod za udžbenike, 2021)

Učestvuju: dr Mirjana Misailović (urednica knjige), dr Vladislava Gordić Petković (književna teoretičarka i kritičarka) i dr Ana Petorv (muzikološkinja i sociološkinja) 

„(…) savremena psihologija govori o nostalgičnom stanju, o tome šta izaziva nostalgiju a šta je njome izazvano, o dugoročnim benefitima po zdravlje, o tome da nostalgija ima svoju budućnost, budući da je korisna za psihu, da ublažava tegobe u trenucima psihičke krize. Ona, takođe, doprinosi stvaranju pozitivnih emocija i aktivira sećanja na prošlost, čime ojačava ličnost za sadašnju krizu, te je time osposobljava za budućnost. Kako bi glasio sociološki ekvivalent ovakvoj psihološkoj dijagnozi?” (Iz knjige)

PINK FLOJD – KOMPLETNA PRIČA

Studio 28, u 19.00

Hor dece iz državnih škola koji peva „We Don’t Need No Education” svojevremeno je sablaznio britanskog ministra prosvete i iznervirao Margaret Tačer, o tome se 1979. govorilo i na sednici vlade.
„Another Brick in the Wall” je u Južnoafričkoj Republici postala protestna pesma crnih đaka protiv rasne nejednakosti i bila zabranjena. Primedba jedne članice obrazovnog odbora da su male neznalice napravile „užasne gramatičke greške” pevajući – zvuči kao loš vic, ali u njoj ne beše humora već samo užas.

Da su se Pink Flojd raspali posle albuma „The Wall”, ovo bi bio uskličnik na kraju priče o jednoj karijeri u kojoj je i u (brojnim) pogrešnim potezima bilo neke veličine.  Grupa je nastavila, prvo bez otpuštenog klavijaturiste Rajta, onda i bez glavnog autora Votersa, „veličina” ih je posećivala retko i samo na kratko. Pitanje je da li je „The Final Cut” bio rad benda ili Votersova solo ploča. Po njegovom odlasku, vođa je postao Gilmor, izuzetan gitarista, ali ne i sjajan autor.
Povremeno bi mu se omakla dobra pesma, a albumi su se svejedno prodavali u milionskim tiražima. Spotovi su i dalje bili izuzetni, a nastupi spektakularni.

U julu 2005. su Voters, Gilmor, Rajt i Mejson zajedno izašli na scenu, posle 24 godine. Izveli su četiri pesme nastale iz stvarnih osećanja i zvučali moćno i bez vizuelnih i scenskih efekata.  Dobrih momenata je bilo i za Gilmorovog mandata, ali nedovoljno za pristojno predavanje, zato će na početku biti prikazana dva filma koja sažimaju rad grupe u ’60. odnosno ‘70. godinama.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.