Brodvejski mjuzikl na sceni Opere i teatra Madlenijanum – „Poslednjih pet godina”

Poslednjih pet godina

Brodvejski mjuzikl na sceni Opere i teatra Madlenijanum – „Poslednjih pet godina”

Pisac i kompozitor JASON ROBERT BROWN

Pred publikom Opere i teatra Madlenianum biće predstavljen mjuzikl Poslednjih pet godina, brodvejski hit koji je doživeo i svoju holivudsku ekranizaciju 2015. godine, njujorškog kompozitora i tekstopisca Džejsona Roberta Brauna (Jason Robert Brown), dobitnika Toni nagrada za svoje mjuzikle. Premijera mjuzikla je u subotu, 15. maja od 19.30 časova, a reprize su 16, 19. i 24. maja na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum.

Savremena ljubavna priča mladog para Keti i Džejmija predstavlja priču o ljubavi, patnji, potrazi za karijerom, braku i rastanku u veoma atraktivnoj muzičkoj i dramskoj formi. Samo dvoje glavnih aktera na sceni, mali muzički sastav i par igrača, što je neuobičajeno za druge produkcije ovog dela, zahtevao je sjajan i uigran tim, spreman da za kratko vreme odgovori na ozbiljne zadatke. Upravo zato je odlučeno da na ovom projektu radi proveren i uhodan autorski tim na čelu sa rediteljem Robertom Boškovićem, koji je na sceni Madlenijanuma ostvario već dve veoma uspešne produkcije (operetu Vesela udovica i koncertnu predstavu Svetlosti pozornice). Dirigent Vesna Šouc, stalni i pouzdani saradnik Madlenianuma, koja je za ovu predstavu uradila i prevod i prepev mjuzikla, koautorstvo sa Jovanom Jezdović, bila je zadužena za kompleksnu muzičku pripremu izvođača. Uz njih su koreograf Milica Cerović i scenograf Vesna Režić (obe iz Vesele udovice), kao i kostimograf Snežana Pešić Rajić, Srđan Jovanović dizajner svetla, Dušan Arsikin dizajner zvuka, dok su 3D mapping, holograme i projekcije uradili Matej Bodrušić i Aleksandar Rapajić, uz podršku Kreativnog studija Zepter. Dvoje glavnih aktera i ostali izvođači su pred sobom imali velike muzičke i glumačke zadatke, koje su ispunili s vrhunskim kvalitetom. U ulozi Keti, možemo reći zvezde Madlenianuma, Branislava Podrumac i Mina Gligorić, dok su Džejmi Žarko Stepanov i Dimitrije Cincar Kostić. Mjuzikl se izvodi u aranžmanu sa Music Theatre International (Europe) Limited: www.mtishows.eu.

Kompozitor i pisac ovog mjuzikla Džejson Robert Braun je veliki muzičar i pijanista, poznavalac muzičke strukture, sjajan aranžer (dobitnik je prestižne nagrade Toni za svoj mjuzikl Mostovi okruga Medison). Mjuzikl Poslednjih pet godina je premijerno izveden u Čikagu 2001. godine, da bi se zatim igrao na off-Brodveju. Mnoge numere iz ovog mjuzikla postale su poznate i izvode ih muzičke zvezde, poput Arijane Grande. Mešavina rok i pop muzike, odličnog džeza i bluza, latino ritmova i moderno aranžiranje, obećavaju dobru zabavu, uz zanimljivu dramsku radnju koja podstiče na razmišljanje. Dekonstrukcijom ljubavne priče, gde pratimo priču Keti od kraja veze, tj. od raskida ka početku, upoznavanju i Džejmija čija ispovest ide u suprotnom smeru je bio još jedan izazov za reditelja da u sat i 20 ispriča njihovu petogodišnju vezu.

Poslednjih pet godina

Na ovom projektu je naporno i svakodnevno radila podmlađena ekipa, a cilj je bio da se napravi predstava koja u sebi ima sve potencijale mjuzikla i drame. Muzički i dramski tekst prepun je odlične muzike, istinskih dramskih situacija, sjajnih koreografija, komedije, sreće, tuge. LJUBAV, EMOCIJA, PLES i SREĆA su bile glavne premise za reditelja Boškovića. „Režija je neobična – predstava se igra u tri plana, četvrti zid je zatvoren, publika ne može biti u njihovoj intimi, ali je ipak može nazreti kroz zidove od tila; celokupni nameštaj i pod su od pleksiglasa, što predstavlja ništavilo i neuhvatljivost. Upravo ovi elementi su predstavi dali život koji je u stilu West End produkcije. Kako je autor osmislio da likovi pričaju svoju priču u „suprotnom smeru” smislio sam da, kada je lik u „negativnoj emociji”, nema boju na kostimu i prati ga hladno neonsko svetlo. Istovremeno, drugi akter je u „pozitivnoj emociji” i ima boje, čime smo olakšali publici da može da prati radnju i da shvati koja scena je u kojem vremenskom periodu”, kaže Bošković.

Kako ističe maestra Vesna Šouc već u prvom kontaktu sa delom počela je da izranja jasna i neraskidiva povezanost, kao i specifična uslovljenost muzičkog i tekstualnog sadržaja. Očigledno je bilo da ideja i emocija dolaze iz pera jednog čoveka, a i da je sama priča autobiografska. Često ostaje u senci rad na prevodu i prepevu partiture, koji je prvi u nizu rada na mjuziklu, a koji se upravo radi da bi se neki strani muzički komad približio publici, pogotovo onoj koja se tek upoznaje sa vrhunskim muzičkim delom. „Prepev podrazumeva potpuno saglasje muzike i teksta uz strogo poštovanje svih zakonitosti srpskog jezika, poštovanje dramaturške koncepcije, pronalaženje rime i slično. U ovom mjuziklu kroz upotrebu savremenog jezika, slenga i humora današnjice, vešto je prikazan uspon i krah braka glavnih likova. Ponavljanjem određenih stihova kroz mjuzikl, autor pokazuje kako se istim rečima mogu iskazati različite emocije – bes i zaljubljenost, bol i nada. Samim tim što je priča predstavljena kroz dve hronološki suprotstavljene linije, očuvanje tekstualnih referenci, humora i savremenog jezika u prepevu predstavljaju izazov, ali i nit koja ovo delo čini jedinstvenim”, reči su Vesne Šouc.

Dramsku radnju jedne sasvim obične ljubavne priče, koja teče u vremenski obrnutom smeru za glavne aktere, podržava izrazito dinamična muzika. Kontrastno postavljene numere, u tempu i karakteru, daju toku priče neophodnu dinamiku i raznolikost: sanjalačka opijajuća atmosfera ljubavnog dueta (The Next Ten Minutes), bajka o Šmulu u neoklasičnom ruhu (The Schmuel Song), atraktivni latino sound (Shiksa Goddess), funky rock (Moving Too Fast), kao i potresna prva numera (Still Hurting) koja je ujedno i najčešće izvođena. Vokalne deonice Keti i Džejmija su veoma zahtevne, tako da su zahtevale veliki glasovni ambitus, dar za izražavanje kroz različite, veoma složene ritmove, spojene sa glumom, plesom i scenskim pokretom, samo su neke od vrlina koje su morali posedovati pevači – glumci u ovom mjuziklu. „Mjuzikl ne trpi ni prosečnost ni greške. On mora biti besprekorno izveden u svakom svom segmentu da bi bio atraktivan”, reči su Vesne Šouc, koja je dirigovala i diriguje brojne hit mjuzikle na našoj i drugim scenama.

Veliki muzički i glumački zadaci su postavljeni pred samo dvoje glavnih aktera, uz pratnju malog igračkog ansambla i benda koji je sastavljen od samo šest muzičara. Orkestar čine bas gitara, akustična gitara, violina i dva violončela, a vodeći instrument je klavir. Klavirska deonica je u ritmičkom i tehničkom smislu izrazito složena i podrazumeva da je može izvoditi samo vrhunski pijanista, ali sa posebnim darom za izvođenje različitih ritmova (rok, latino i dr.). Pijanisti na ovom projektu su Dragana Anđelić Bunjac i Milivoje Veljić, ostali muzičari su: Milica Grujić, Šerin Radeski, Jasmina Vrbanić, Vojin Nenadović, Mladen Lukić. U baletskom ansamblu su: Andrea Dobrić, Ljubica Nešić, Natalija Đikanović, Anđela Aranđelović, Dejan Bošković, Stefan Ćaldović, Luka Stefanović i Danilo Katić.

Asistent reditelja je Isidora Goncić, saradnik na scenskom pokretu je Jovana Ikonić, a asistent scenografa Nina Kuzmić.

Foto: Zoran Škrbić



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *