Beogradski džez festival: Frančesko Diodati

Francesco Diodati

35. BDŽF INTERVJU: Frančesko Diodati: Nisu mi potrebna priznanja kako bih bio siguran u ono što radim

Za gitaristu Frančeska Diodatija (Francesco Diodati) šira javnost je prvi put čula kada je pre pet godina svirao na izdanju Wild Dance Enrika Rave, koje je 2015. izabrano za album godine u vodećem italijanskom džez časopisu Musica Jazz. Stekao je pažnju modernim pristupom gitari, kao i velikom improvizatorskom veštinom, nastavljajući sled talenata koji je Rava izbacio u džez orbitu. Na spisku muzičara sa kojima je sarađivao su i Džim Blek, Bobi Previt, Dejvid Bini, Paolo Fresu, Đanluka Petrela, Frančeslo Bearcati, Fabricio Boso… U sastavu Yellow Squeeds sa kojim 24. oktobra dolazi u Dom omladine na 35. Beogradski džez festival, su i Francesco Lento – truba, Glauco Benedetti – tuba, trombon, Enrico Zanisi – klavir, Fender Rhodes, sintisajzer, Enrico Morello – bubnjevi. Koncert je organizovan uz podršku Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu.

Ulaznice su u prodaji preko Ticket Vision mreže.

Diplomirali ste statistiku i ekonomiju, ali ste život ipak posvetili muzici – kako se taj obrt desio i šta vas je usmerilo ka džezu u vašoj karijeri?

Frančesko Diodati: Još za vreme studija sam svirao i radio kao profesor u jednoj maloj muzičkoj školi. Još tada sam želeo što pre da diplomiram, kako bih mogao da se u potpunosti posvetim muzici, nisam imao nikakvih sumnji u to čime ću se profesionalno baviti! Gitaru sam počeo da sviram sa 12 godina i imao sam sreće da upoznam neke džez muzičare, preporučili su mi da slušam neke džez ploče i ova muzika me je odmah osvojila.

Dosta vremena ste proveli svirajući na koncertima i turnejama sa slavnim Enrikom Ravom. Šta je ono najvažnije što ste naučili iz rada sa njim i kako je Rava uticao na Vaš muzički stil?

Frančesko Diodati: Rava je onaj tip muzičara koji vas uvodi direktno na scenu, bez probe. Morate da naučite muziku i da znate da ga pratite od prve sekunde svirke. Njegov zvuk je toliko jedinstven, pa je uticao na mene tako da se i sam zapitam kako da budem jedinstven u svojoj muzici i sa svojim zvukom. Nije da nisam o tome i ranije razmišljao, ali sama činjenica da svirate sa Enrikom je veliki podstrek u tom pravcu.
On uvek preuzima rizik dok svira i to je jako uticalo na mene. Rava ne traži perfekciju, on traga za smislom muzike i želi da se na sceni dešavaju stvari. To ga čini mladim muzičarem, bez obzira na njegove stvarne godine.

Veoma ste posvećeni improvizaciji u svojoj muzici i radoznali ste kada je reč o ukrštanju muzike sa drugim umetnostima. Kako vidite džez u 21. veku, a kako njegovu budućnost?

Frančesko Diodati: Zapravo ne verujem u reč „džez“, niti mislim da bi moji muzički heroji koji su uspostavili ovaj pravac verovali u bilo kakve definicije. Za mene džez je pristup muzici i umetnosti, generalno, u kojem se svi „jezici“ mešaju i uvek će biti tako. Gilespija je inspirisala Kuba, Kojtrejna folk muzika i Indija, Majlsa uticaji hip-hopa i roka… mogao bih još mnogo da nabrajam. Sada imamo i elektroniku, tehnologije sa vrlo fleksibilnim softverima, a možemo u muziku uneti i mnoštvo elemenata iz drugih kreativnih umetnosti. Mnogo učim iz svog rada sa plesačima, iz njihovih pokreta i percepcije muzike, o improvizaciji i ritmu. Sva ta iskustva unosim u svoju muziku. Za mene, muzika je način povezivanja ljudi i njihove imaginacije.

Kako vidite aktuelnu situaciju na džez sceni u Italiji i globalno?

Frančesko Diodati: Scena u Italiji je u porastu poslednjih godina. Ima mnogo ljudi koji stvaraju predivnu muziku i donose nove ideje, što je i inspiracija i izazov. Ne razmišam o sceni u kontekstu odvojenih pozicija Evrope, Amerike ili bilo koje druge geografske lokacije – u današnje vreme svi smo mnogo povezaniji.

Asocijacija MIDJ – Musicisti Italiani di Jazz, se trudi da u Italiji podigne na viši nivo odnos institucija prema ovoj umetnosti. Mislim da je to važno, jer smo uvek imali manje pažnje i poštovanja državnog sektora, nego što je to slučaj u drugim zemljama Evrope. Mislim da su muzika i ono što zovemo džezom spontani i imaju svoje “underground” načine razvoja, ali u isto vreme svima nam je potrebna podrška kako bismo proširili horizonte, upoznali muzičare iz inostranstva i otkrili nove kulture.

Imao sam sreće da studiram na Siena Jazz Akademiji, gde sam upoznao mnoštvo profesora iz inostranstva, a neki od nas su imali priliku i da borave u SAD u okviru programa studentske razmene. Takve prilike su jako važno, posebno za mlade muzičare.

Birani ste za najboljeg gitaristu prema glasovima čitalaca JazzIT, nekoliko godina za redom, od 2013. do 2016. Koliko su Vam važne nagrade i priznanje kritike i javnosti?

Frančesko Diodati: Nisam posebno zainteresovan za to. Važan mi je moj rad, moje želje u muzici i kako ih razvijam tokom godina. Ako neko ceni moje napore, srećan sam zbog toga, ali nisu mi potrebna priznanja kako bih bio siguran u ono što radim.

Vaš rad sa kvintetom Yellow Squeeds privukao je pažnju međunarodne kritike i publike od samog početka – šta je to po čemu je ovaj projekat poseban i specifičan? Recite nam nešto više i o svojim kolegama uz benda, načinu na koji stvarate i šta je ono najvažnije što želite da podelite sa publikom kroz svoju muziku?

Frančesko Diodati: Tokom godina razvijamo našu muziku tako da bude slobodna od formi i da nam omogući da se još bolje kroz nju izrazimo, čak i kada su kompozicije teške i zahtevne. Možda je najbolja definicija onoga što radimo: kompleksan koncept na jednostavan i razumljiv način. Opskurnost nije moj cilj. Osećam se kao istraživač i smatram da ako internalizujem muziku koju stvaram, onda će i njena poruka biti bliska i jasna ljudima. Ne znam da li uvek uspevam u tome, ali se barem svaki put trudim. Naš život je pokušaj!

U bendu Yellow Squeeds su neki od najboljih muzičara koje poznajem, ne samo zato što su odlični, već i zato što se razumemo samo jednim pogledom. Glauko i njegov zvuk tube, Zanisijev harmonski koncept, Frančeskov specifičan pristup sviranju, Morelov osećaj za ritmičke detalje….

Vaš drugi album sa bendom Yellow Squeeds, “Never the Same”, je kompleksan i jedinstven niz kompozicija, recite nam nešto više o njemu. Da li je naziv albuma na neki način i iskaz o vašem određenje prema stvaranju muzike?

Frančesko Diodati: Definitivno. Bio sam jako srećan kada sam od ljudi koji su bili na nekoliko naših koncerata čuo da su muziku doživeli potpuno drugačije svaki put, iako je set-lista bila ista! Kompozicije na ovom albumu su rezultat trogodišnjeg rada u različitim pravcima, na polju mog stvaralaštva u domenu improvizacije i kompozicije.

Šta publika može da očekuje od vašeg nastupa na 35. Beogradskom džez festivalu?

Frančesko Diodati: Voleo bih da publika dođe bez bilo kakvih očekivanja i da se prepusti. Da prigrli našu muziku onakvu kakva će biti u tom trenutku, jer ni sami ne znamo kako će izgledati koncert dok ne izađemo na binu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *