hram01

Храм светог Саве

На завршетку једне од најлепших туристичких линија Београда, која почиње Калемегданском тврђавом и пружа се дуж читавог центра града, уздиже се велелепни Храм светог Саве, највећа активна православна црква на свету. Замишљен као споменик дубоке захвалности светом Сави, првом српском архиепископу и просветитељу, који је осамосталио српску цркву, мирио балканске народе, подигао Хиландар и многе друге манастире и на тај начин стварао и српску државу и српску културу, овај храм подигнут је на месту на ком су 1595. године спаљене његове мошти, данашњем светосавском платоу.

Тачно три века након спаљивања моштију светог Саве, 1895. године, донета је одлука о подизању овог здања. Његова градња је, пак, због ратова, немаштина, окупације и промене друштвеног уређења, текла веома споро. Јавни конкурс за израду пројекта храма расписан је још 1905. године, али право решење није нађено, а нови конкурс морао је да сачека завршетак балканских и Првог Светског рата. Пројекат за изградњу храма одобрен је тек 1935, а четири године касније, патријарх српски Гаврило освештао је темеље храма. Радови су узимали маха када је, 1941. године, Југославија окупирана. Немци су напуштено градилиште храма користили као депо свог возног парка. Партизанске и совјетске јединице су, након ослобођења Београда, овај простор користиле за исту намену. Тек након устоличења патријарха Германа 1958. године, поново се јавља идеја о подизању храма. Патријархова вишедеценијска упорност (за 26 година 88 пута је упутио молбе тадашњој власти) коначно је уродила плодом, па су радови на изградњи храма обновљени 1985. године. Градња храма привукла је тих година посебну пажњу домаће и стране јавности, нарочито приликом подизања куполе тешке 4000 тона са крстом од 12 метара, на висину од 40 метара. Подизање куполе трајало је неколико недеља, а онда се храм узнео над Београдом. Изградњу храма поново су прекинули ратови и распад Југославије, све до 2000. године, када су радови опет настављени. Данас је спољашња страна овог здања потпуно завршена, али су радови на његовој унутрашњости још увек у току.

Храм је изграђен у српско-византијском стилу, са великим бројем купола и 4 звоника висока 44 метра, а у основи је облика грчког крста са куполом над наосом. Куполе краси  18 позлаћених крстова, док се у звоницима налази укупно 49 бронзаних звона различитих величина. Свакога дана у подне, звона свирају Химну светом Сави, а свакога сата може се чути рефрен химне. Главни приступ у храм налази се на западу, док се два споредна улаза налазе се на северној и јужној страни. Храм заузима површину од 3500 квадратних метара у приземљу, са још 1500 квадратних метара на три галерије које се налазе на првом нивоу. Постоји и галерија видиковца, површине 180 квадратних метара, док се у подземној етажи налази крипта, ризница и гробна Црква св. кнеза и мученика Лазара, површине 1800 квадратних метара. Храм може примити око 10000 верника.

Са висином од 79 метара заједно са крстом, и истакнутим положајем који заузима, Храм светог Саве видљив је из свих прилаза Београду, а од пре неколико година, доминира и његовом ноћном панорамом. Око 1000 рефлектора и светиљки постављених око храма осветљава, пре свега, главне куполе, крст и карактеристичне елементе здања, док уз помоћ светиљки топлијих боја постављених у његовој унутрашњости, храм ноћу исијава светлост одајући утисак топлине. Осветљен целом својом величином, Храм Светог Саве блиста и дању и ноћу, и плени својом лепотом, величином и грандиозношћу. Стога је данас овај храм постао једно од најлепших обележја Београда.