Podcast Dobročinitelj

Da se DOBRO čuje!

Učesnici prve epizode podkasta „Dobročinitelj” bili su Sanja Janković i Milan Ristić iz udruženja „Moja Srbija”, dok je moderator bio Miloš Lazić. Teme su bile usmerene ka akciji „Dobročinitelj”, njenom nastanku, sprovođenju, dobitnicima, usponima i izazovima, ali i velikim planovima za budućnost.

Možete li nam, na početku, reći kako je nastala akcija „Dobročinitelj”?

Za početak našeg rada možemo uzeti 2010. godinu. Mi smo u to vreme radili velike karavane po Srbiji, gde smo sprovodili promociju domaćih proizvoda. Naime, tada smo izašli iz perioda devedesetih godina i sankcija i u to vreme nije bilo toliko uvozne, strane robe. Domaća roba bila je lošijeg kvaliteta, jer nije bilo plata, pa nije ni mogla da se kupuje i onda se praktično tek dvehiljaditih pojavila potreba da se razgovara sa građanima i da im se objasni da je sada domaća roba, roba koja se proizvodi u Srbiji, ponovo dovoljno kvalitetna, tj. da je kvalitetna najmanje onoliko koliko i uvozna roba, a često i kvalitetnija od toga. I onda smo pokrenuli karavane, obilazili Srbiju i dosta meseci proveli na točkovima.

Godine 2010. smo odlučili da uvedemo i priznanje „Moj izbor” za najkvalitetnije domaće proizvode. To je priznanje koje se dodeljivalo isključivo na osnovu glasova potrošača i postalo je veoma popularno i kod građana i kod proizvođača. Međutim, sama priča o kvalitetu proizvoda nije bila dovoljna, pa smo došli na ideju kako da se obrati pažnja i na društvenu odgovornost. Jasno nam je bilo da ukoliko jedna firma želi da kaže da je velika, ona ne sme da se fokusira samo na proces proizvodnje i kvalitet proizvoda, već i na odnos prema zajednici, prema radnicima… Zato smo odlučili da uz priznanje „Moj izbor” za najbolje domaće proizvode, uvedemo i nagradu za društvenu odgovornost. Nagrade su tako jedna drugoj davale ‘na težini’ i to se ispostavilo kao dobra stvar, građani su prepoznali značaj nagrada i tako je sve krenulo. Godine 2011. smo prvi put dodelili nagradu za društvenu odgovornost i bilo je mnogo zainteresovanih firmi za dobijanje upravo ove nagrade.

Godine 2012. smo odvojili dodele nagrada. Kada smo dodeljivali priznanje za društvenu odgovornost zakupili smo Beogradsko dramsko pozorište na tri dana. Imali smo besplatne predstave gde smo pozvali građane da umesto da plate kartu, pošalju SMS i tako daju prilog u dobrotvorne svrhe.

Poznato je da priznanje „Dobročinitelj” prati i istoimeni portal. Recite nam nešto više o njemu.

Portal dobrocinitelj.rs pokrenut je nakon što je priznanje promenilo ime iz „Moj izbor” – za društvenu odgovornost u „Dobročinitelj” i osmišljen je kao baza za tekstove i saopštenja o društvenoj odgovornosti kompanija, organizacija, pa i pojedinaca. Cilj nam je bio da ovim portalom motivišemo i druge kompanije i organizacije da čine dobra dela, a ujedno i da potpuno slobodno i besplatno mogu da objavljuju tekstove o tim dobročinstvima. Znali smo da ovakav vid saopštenja nećemo tretirati kao PR i da te objave treba da idu besplatno, tj. bez bilo kakvih troškova. Najveći ‘zamah’ portal je imao za vreme virusa korona, jer smo tada dobijali najveći broj saopštenja i tekstova.

U tom periodu najbolje se mogao ispratiti put društveno odgovornog poslovanja kompanija i njihovog angažovanja. Saznavali smo, na primer, kako su menjali svoja usmerenja rada i prilagođavali budžete datim situacijama, a najviše u korist društveno odgovornog poslovanja. Tako da smo imali jako lep odziv što se tiče portala i zaista smo imali uvid koliko je veliki i materijalni i finansijski doprinos kompanija bio.

Ako znamo da su velike kompanije konkurenti u poslovanju, nebitno kojom delatnošću se bave, mi smo, između ostalog, želeli da im pomognemo da onda budu konkurenti i u dobrim delima.

U jednom trenutku nagrada za društvenu odgovornost nije dodeljena. Zašto ste odlučili da napravite pauzu kada je u pitanju ova akcija?

Kao što smo napomenuli, kada smo rešili da uvedemo nagradu za društvenu odgovornost odlučili smo da se zove isto kao i nagrada za najkvalitetnije domaće proizvode – „Moj izbor”. Međutim, nakon par godina nagrada za društvenu odgovornost je postala jako poznata i jako popularna i dolazilo je do problema i zabuna. Na primer, nailazili smo na greške gde je navođeno da je nagrada za društvenu odgovornost dodeljena isključivo na osnovu glasova potrošača ili slično tome, pa smo odlučili da promenimo naziv priznanja. Bilo je tu i još nekih problema i pritisaka, ali o tome radije ne bih, tako da smo rešili da napravimo pauzu dok se ne odluči kako će se nagrada zvati i kako napraviti novi princip dodele priznanja.

A onda smo imali i jedan nesporazum sa Vladom Srbije. Mi smo već odlučili da se nagrada zove „Dobročinitelj”, pokrenut je portal i objavljeno je da će biti dodela nagrada za 2020. godine, ali je u tom periodu bila korona i sve je odloženo. Ipak, Vlada Srbije je u jednom trenutku odlučila da dodeli priznanja koja će se zvati isto „Dobročinitelj” – očigledno nisu imali informacije da to već postoji, pa smo ih mi obavestili. Oni su nas pozvali i izvinjavali se, a mi smo odlučili da to ipak prođe onako kako je i planirano. Njihova ideja je bila da nagrade građane koji su se istakli tokom pandemije i stvarno je bilo mnogo ljudi koji su radili veoma hrabra dela i zaista ih je trebalo nagraditi. Oni su održali tu dodelu, a mi smo nastavili sa ovom našom pričom gde su uključene pre svega kompanije i organizacije, a ne sami pojedinci.

Nakon par godina kako nije dodeljivana nagrada, promenili smo proceduru za dodelu. Naravno priznanje „Dobročinitelj” ne mogu da dodeljuju potrošači kao kod priznanja „Moj izbor” ili „Miljenik potrošača” i zato je logičan sled bio da Zlatnu plaketu dodeljuju prethodni dobročinitelji, kao neko jedini validan žiri.

Kakva je reakcija kompanija na osvajanje ove nagrade? Koliko im znači osvajanje priznanja i titule „Dobročinitelj”?

Po reakcijama tokom prijava, i nakon toga, uočili smo koliko kompanijama znači da se o njima govori na taj način, kao o dobročiniteljima, a uostalom vidimo i kakve prijave dobijamo – koliko su posvećeni tome da sve uredno popune i dostave. Sve je veći odziv i interesovanje za osvajanje ovog priznanja i „Dobročinitelj” sada zaista postaje jedna izuzetno prestižna nagrada. Mislim da kada dođemo do tog stadijuma da samo i isključivo dobročinitelji glasaju za nove zlatne dobročinitelje, da će to biti ‘prava stvar’. Kao što „Moj izbor” dodeljuju potrošači, a mi znamo koliko to kompanije ističu i koliko je to zapravo važno, isto tako kada dobročinitelji biraju dobročinitelje, mislim da tu apsolutno nema greške.

Bilo bi lepo da nam ukratko predstavite dobitnike Zlatnih plaketa „Dobročinitelj”, od prvog dobitnika – Fond B92, pa sve do ovogodišnjeg – NURDOR.

Fond B92 je prvi dobio priznanje „Dobročinitelj”, za akciju „Bitka za bebe”. Opet moram da napomenem devedesete godine kada smo izašli iz sankcija jako siromašni i kada su bolnice praktično bile bez opreme ili sa jako malo opreme, ali je narod bio pun energije i želje za aktivizmom. U nekom trenutku Fond B92 je pokrenuo pomenutu akciju i pozvao građane, kompanije, fondacije da doniraju sredstva da se kupe novi inkubatori za porodilišta u Srbiji. Uspeli su da skupe novac za 219 inkubatora. Sa svih strana su donacije dolazile i praktično ogroman broj bolnica opremljen je inkubatorima koji su bili u tom trenutku zaista neophodni. Tako da je te godine Fond B92 potpuno zasluženo dobio Zlatnu plaketu „Dobročinitelj”.

A Zlatnu plaketu ima i Fondacija Ana i Vlade Divac. Spoznaja koliko je izbeglica bilo u kolektivnim centrima navela je Fondaciju Ana i Vlade Divac da pokrenu akciju da se obezbedi smeštaj za te ljude. Bilo je tu više načina i vrsta pomoći – u Malom Mokrom Lugu podignuta je zgrada, a pomagalo se i ljudima koji su, na primer, uspeli da nađu plac i da počnu nešto da grade, ali nisu imali sredstva, pa su se te kuće završavale. Uglavnom, ogroman broj ljudi je na taj način dobio dom tako da je to stvarno bila akcija koja je vredna pomena i koja je i te kako zaslužila da dobije Zlatnu plaketu.

TV Prva i emisija „Eksploziv” – Razmišljali smo koja televizija najviše podstiče dobročinstvo i društveno odgovorno poslovanje i onda smo došli do toga da se TV Prva i emisija „Eksploziv” najviše bave tim temama. Emisija „Eksploziv” imala je jako dobar odjek – ljudi bi očekivali da kad se baviš tako teškim temama da emisija ne bude gledana, međutim, naprotiv, ova emisija je bila izuzetno praćena. I baš na osnovu njihovih priča ljudi su uspevali da reše svoje probleme, većinom su to bili materijalni problem, ali ne samo da su ljudi direktno pomognuti nego je i sama emisija podsticala pre svega kompanije da budu društveno odgovorne i da pomognu zajednicu u kojoj posluju.

Gorska služba spasavanja je još jedan od dobitnika. Godine 2014. kad su bile one strašne poplave u maju mesecu, kada je najviše stradao Obrenovac. GSS je tada dao zaista veliki doprinos u spasavanju. Svi se sećamo onih scena noću kad je grad bio veliko jezero, a ljudi stajali na svojim krovovima ili u zgradama na nekim visokim spratovima, boreći se za život. Kada se nađete u čamcu na jezeru, a ispod vode je pitanje šta se nalazi, i svi su u mogućnosti da nastradaju, a vi ipak hrabro idete dalje, to zaslužuje veliko priznanje. Tada je zaista veliki broj života spasen, između ostalog zahvaljujući GSS-u, a mi smo to prepoznali i odlučili da nagradimo.

Gospodin Milomir Glavčić je još jedan od dobitnika. To je naš čovek koji živi u Kanadi. Godine 1947. uspeo je da zaradi veliki novac i kada ga je stekao rešio je da pomogne svojim starim sugrađanima. On svake godine šalje novac svima u svom selu, iako ima skoro 80 godina kako je otišao iz Srbije. Jako je interesantno kada ga slušate kako govori o dobročinstvu. Kako se lepo oseća kad pomogne građanima. Kaže da čak ponekad uzme spakuje u kovertu malo para, adresira i pošalje ljudima i lepo zaspi. Kaže da nikad u životu nije zaspao lepše nego kad pošalje neku pomoć i kada zna da je nekom pomogao. On nikada nije tražio nikakvu zahvalnost, ali mi smo imali potrebu da jedan takav čovek ipak bude nagrađen.

Novak Đoković Fondacija je prvi dobitnik koji je osvojio nagradu na osnovu glasova prethodnih Dobročinitelja. Dakle, 2022. godine smo prvi put sproveli tu našu zamisao da dobročinitelji biraju dobročinitelje. Poznato je da su pre svega, za vreme pandemije, Jelena i Novak Đoković dali veliku ličnu novčanu donaciju našem zdravstvenom sistemu (milion evra, 40 000 Novom Pazaru). Uz to, kada uzmemo u obzir celokupan rad njihove Fondacije, jasno je da je nagrada više nego zaslužena. Oni pre svega prepoznaju veliki značaj ranog razvoja kod dece i izuzetno su angažovani kada je u pitanju edukacija i obrazovanje. Veliki broj vrtića je renoviran i izgrađen, proširen, zahvaljujući njima, a samim tim je i mnogo dece dobilo predškolsko obrazovanje. Naravno, moramo da napomenemo da se Fondacija bavi edukacijom i roditelja i nastavnika, učitelja, ne samo dece, što je izuzetno važno.

Fondacija Alek Kavčić je takođe fondacija koja se bavi promocijom obrazovanja i nauke. Mislim da svi znaju ko je profesor Alek Kavčić, i da je svima poznato na koji način je prošla tužba upućena Marvelu, odnosno odšteta koja je zaista bila jako velika. Ta odšteta je i motivisala profesora Kavčića da se na neki način oduži obrazovanom sistemu koji je njemu pomogao da bude to ko jeste i da bude tu gde jeste.

Poznato je da se ova fondacija zalaže za besplatno, zaista besplatno, obrazovanje, uključujući udžbenike i dodatna nastavna sredstva koja, veruje se, treba da budu slobodno dostupna i đacima i nastavnicima. Pored toga, ova fondacija Matematičkoj gimnaziji svake godine donira po 20 najnovijih i najsavremenijih računara, koji se odmah sledeće godine dodeljuju osnovnim školama. Tako da je to sad već jedan određeni broj novih, kvalitetnih računara, što posebno poboljšava celokupni sistem i način rada.

Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka – NURDOR je ovogodišnji dobitnik priznanja „Dobročinitelj”. Pored toga što pomažu da se bolnice osavremene i da se izgrade, prošire, oni grade i roditeljske kuće, rehabilitacione kampove. Oni su jedna velika podrška i deci i njihovim roditeljima. Ove godine, kada im je gospodin Veran Matić, kao prvi dobitnik (Fond B92, „Bitka za bebe”), uručio nagradu, prepoznao je kod njih i jednu veoma interesantnu stvar, a to je sa koliko pozitivnosti rade i pomažu.

Oni su neko ko zaista pravi prave promene, i to one sistemske. Moramo da naglasimo da je 2013. godine podnet, a 2019. usvojen zakon da roditelji mogu sada da budu 100% u svoju decu dakle god traje period lečenja. Roditelji sada imaju pravo na bolovanje i na 100% zarade – do skoro je to bilo četiri meseca i 65% zarade, pa su roditelji najčešće davali otkaze (jedan od roditelja) – ali sad mogu biti potpuno uz svoju decu i mi mislimo da je to jedan značajan iskorak i jedan jasan čin i poštovanja i dostojanstva.

Akciju „Zajednici zajedno” NIS sprovodi već punih 15 godina. Oni su u startu odlučili da svake godine opredele milion evra za 13 lokalnih zajednica, odnosno za 13 gradova u Srbiji. Svi ti gradovi formiraju komisije koje razmatraju projekte koji su zaslužili da budu podržani, a potom se ti projekti uz njihovu pomoć i realizuju.

Njihova želja je da unapređuju društvo, zajednice i gradove u kojima posluju, i to čine evo već punih 15 godina. A mi smo odlučili da nagradimo taj jubilej i dugovečnost jedne takve akcije. Ovim putem moram i da im zahvalim, jer su oni prepoznali značaj i ovoga što mi radimo, pa smo od njih dobili generalno sponzorstvo i samim tim lakše sproveli sve aktivnosti koje smo planirali.

Baš smo skoro razgovarali o tome kada se pločica na prelaznom peharu bude popunila, tamo negde 2076. godine, šta ćemo da radimo. I onda smo se dogovorili da organizujemo sastanak i da razmotrimo sledeće korake. Tako da budite uz nas i nastavite da činite dobra dela, kako bismo i nakon toga imali koga da nagradimo, a pločicu proširimo.

Za akciju „Dobročinitelj” napravljen je i prelazni pehar koji se svake godine dodeljuje dobitniku Zlatne plakete. Trenutno se nalazi kod ovogodišnjeg dobitnika, a to je Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka – NURDOR. Sa velikim nestrpljenjem iščekujemo da vidimo u čijim će rukama biti u 2025. godini.

A do tada, razgovarajmo i dalje o dobrim delima.

Da se DOBRO čuje!