Otvaranje izložbe Dragane Dražović Ilić „Tišina bliskosti”

Otvaranje izložbe Dragane Dražović Ilić „Tišina bliskosti”

Petak, 4. oktobar, 18 časova, Muzej primenjene umetnosti

Na izložbi „Tišina bliskosti”, posebno osmišljenoj za Salon savremene primenjene umetnosti Muzeja primenjene umetnosti, Dragana Dražović Ilić transponuje svoje višegodišnje studiozno proučavanje prašine kao kompleksnog fenomena. Ono je počelo uočavanjem estetskih kvaliteta tekstilne prašine koja se sakuplja u filteru mašine za sušenje veša i njene sličnosti za filcem, specifičnim tekstilnim materijalom mnogostruke primene.

Eksponati na izložbi, prostorne i zidne instalacije, tepisi i video-radovi, tematski su grupisani u okviru dve izdvojene celine označene kao „Tama” i „Svetlost”. Posetilac u tami nailazi na samu strukturu prašine, čija čudesna lepota osvaja sa fotografija dobijenih metodom skenirajuće elektronske mikroskopije i digitalnog mikroskopa, kao i na ostavrenja čiji je gradivni materijal sam tekstilni uzorak prašine.

U svetlom delu postavke, izložena su dela kojima autorka sagledava prašinu kao svojevrsno skladište sećanja (to je i naziv jednog od radova), a u kontekstu vekovnih uverenja o postojanju osnovnih gradivnih elemenata svih oblika života, zemlje, vode, vatre, vazduha i sveprožimajuće energije.

Bojana Popović, kustoskinja izložbe

„Refleksije o svetu prašine su nebrojene. Ona je nevidljiva i vidljiva, sveprisutna i moćna. Koje sve čestice mogu da čine njenu strukturu, koje je njihovo poreklo, od čega su se odvojile, šta ih je privuklo, kakve su im osobine, kad i u kojim uslovima postaju vidljive, šta konstituišu, na šta utiču, kako se mešaju, kako funkcionišu… Prisutna je od kosmičkih prostora do dubina okeana i ima svoje uloge. Ne postoji sfera ljudskog znanja i imaginacije koja se njome ne bavi, a vizije o prevazilaženju kruto doživljene realnosti i svest o povezanosti svega jesu opšta mesta u istoriji umetnosti i kulture.”

Marija Radoš, iz teksta kataloga

„Prateći sopstvenu poetiku, otkrila sam da u carstvu prašine konačnost ne postoji. Transformacije u prirodi su nezaustavljive, a čovek se svojim postojanjem, vremenom, sam utkiva u tlo. Materije kruže i njihova sloboda se ne da kontrolisati. Sve je umreženo, čovek kao sistem po sebi funkcioniše kao jedinka, ali njegova veza sa spoljašnjim svetom u fizičkom smislu je neodvojiva.”

Dragana Dražović Ilić

Kustoskinja izložbe i urednica kataloga: mr Bojana Popović

Autorka teksta kataloga: Marija Radoš

Izložba je otvorena od 4. do 25. oktobra, svakim danom osim nedelje, od 11 do 19 časova.