Dom omladine Beograda nastavlja sa popularnim ciklusom muzičkih tribina „Zlatne godine”, koji od 2018. godine uređuju i vode Dragan Ambrozić i Žikica Simić. Prva tribina u 2025. godini, a četrdeset i šesta po redu, zakazana je za četvrtak, 6. februar, od 18 časova, u Tribinskoj sali Doma omladine Beograda, a biće reči o nastanku, razvoju i umetničkom vrhuncu njujorške novotalasne smene, kroz priču o dva albuma: Patti Smith – „Horses” (1975) i Talking Heads – „Remain in Light” (1980).
Patti Smith – „Horses” (1975)
Muzička revolucija mogla je da počne onog časa kad se Patti Smith iz legendarnog kluba CBGB preselila na vinil. Ova ekstatična frontwoman, vođena pesničkim instinktom i podržana dobrim bendom, preokrenula je tok rok muzike. Inspirisali su je ekstremno strasne poete kao što je Arthur Rimbaud i drugi romantičari, jednako kao i glasni bendovi, a posebno Jim Morrison i The Doors. Njena namera bila je da „ubrizga novu energiju u rokenrol”, a sve se to dešavalo pre nego što je reč pank bila izmišljena. Kad se pank napokon desio, između ostalog zahvaljujući naporima drugih grupa iz Njujorka, kao što su Ramones, Blondie, Johnny Thunders and the Heartbreakers, Richard Hell and the Voidoids, The Dictators i ostali – svi su isticali da je debi album Patti Smith odigrao pionirsku ulogu i otvorio vrata mnogima, svojom novom, beskompromisnom rokenrol estetikom.
Talking Heads – „Remain in Light” (1980)
Vrhunac modernizma u rok muzici nastupio je sa ovim albumom, na kome nam je predstavljen futuristički spoj art-roka sa afričkom muzikom. Zahvaljujući istraživanjima producenta Briana Enoa i frontmana Davida Byrnea, Talking Heads su bili u stanju da u svojoj revolucionarnoj muzici ukrste agresivne gitare, beli fank, tribalne ritmove i magične poetske slike koje kao da su izašle iz neke dadaističke zbirke stihova. Rokenrol je ovim delom ponovo uspešno zauzeo poziciju civilizacijske avangarde. U pitanju je kasni vrhunac njujorškog novog talasa – autentično, samosvojno i danas uzbudljivo umetničko delo koje je otvorilo globalnu pop kulturu za stvaralaštvo Trećeg sveta.
