Rudnik – mesto gde se stvarala istorija

Rudnik
Rudnik, planina koja dominira Šumadijom

Priča o planini Rudnik datira još iz preantičkog doba kada su rudna bogatstva, geostrateški položaj i lepote ovoga kraja privukle Kelte na njihovom osvajačkom pohodu. Eksploataciju srebra, olova i bakra nastavili su Rimljani, o čemu svedoče rudna okna, kao i kamena ploča pronađena na istočnim obroncima planine, na kojoj piše: „Imperator, Cezar, Lucije Septimije Sever, Istrajni, Uzvišeni, obnovi ovaj hram Majke Zemlje, staranjem Kasija Ligurinca, carskog namesnika. Na molbu kolonista Pubija Fundanijetiheta i Pubija Elija Mukanija“. U neposrednoj blizini nalazio se hram Boginje Majke Zemlje, u kome su se rudari molili za spas od opasnosti pre ulaska u rudnik. Hram je u nekom istorijskom periodu bio porušen, ali ga je car Septimije obnovio i tom prilikom ostavio natpis na ulazu u hram, uklesan u kamenoj ploči kao svedočanstvo.

U vreme srednjovekovne Srbije, većina naših vladara boravila je na planini Rudnik, ostavivši materijalne dokaze da svedoče istini. U kovačnici novca, čije je postojanje zabeleženo još u XIII veku, kralj Dragutin iskovao je prvi srpski dinar na ćirilici, nazvan „Stefan Rab“. Rudnike, kovačnice novca i prirodne lepote Rudnika srpski su vladari branili utvrđenjima Gradovi, Đurđevci, Ostrvica i Srebrenica (poznatija kao Kulina). Iako je danas većina ovih trvđava obrasla rastinjem i nepristupačna, postoje inicijative za njihovo raščišćavanje i „razotkrivanje“, što bi omogućilo njihovo uvršćavanje u već bogatu turističku ponudu.

Sudeći po nekim zapisima, obronci planine Rudnik skrivaju 55 crkava i manastirskih kompleksa. Koliki, ne samo sakralni, već i nesporni kultrurno-istorijski značaj imaju manastirski kompleksi rudničkog kraja, dokazuje svojim sadržajem, pored ostalih i manastir Voljavča. Manastir datira sa početka XVI veka, a manastirski kompleks čine crkva posvećena Arhangelu Mihajlu (obnovljena u XVI, a zatim i u XIX veku) i konak u kome je 1805. godine održano zasedanje Praviteljstvujuščeg sovjeta, prve srpske vlade. Konak je građen u moravskom stilu, prepoznatljivom po trolistu, odnosno krstu upisanom u osnovu konaka.

Podnožje planine Rudnik, opština Stragari, pitomiji je deo rudničkog kraja, koji već duži niz godina razvija seoski turizam. Sublimacija prirodnih lepota, kulturno-istorijskih znamenitosti i ponude seoskih domaćinstava čine sveukupnu turističku ponudu izuzetno atraktivnom. Autentična seoska domaćinstva, preuređena za boravak i odmor, pored prijatnog vizuelnog doživljaja ruralnog, nude i tradicionalnu srpsku kuhinju. Ova domaćinstva, vekovima nasleđivana, i sama kriju mnoge znamenitosti, poput vodenice stare preko 300 godina, koja i danas pravi brašno. Neka domaćinstva imaju muzeje i galerije u kojim se čuvaju starine ovoga kraja.

Planina Rudnik, obrasla gustim bukovim, javorovim i hrastovim šumama, još 1922. godine proglašena je vazdušnom banjom. Ova prelepa planina u centru Srbije i Šumadije idealna je za aktivni turizam, posebno planinski i lovni. Lovišta Rudnika, decenijama poznata, očuvana su brigom meštana koji brižljivo uzgajaju divlje životinje, svesni prirodnog balansa koji ne sme biti narušen.

Afirmaciji brojnih vrednosti ovog dela šumadijskog okruga doprinosi i projekat koji je podržala norveška ambasada, a čiji je nosilac Razvojni biznis centar u saradnji sa Gradskom turističkom organizacijom i gradom Kragujevac. Norveška ambasada prepoznala je veliki potencijal za ekspanziju rudničkog kraja koji već sada ima bogatu turističku ponudu.

Tanja Mlađen

Mogućnost smeštaja:


Ostavite svoj komentar na Twitter-u:

[rotatingtweets screen_name=’mojasrbija_rs’ include_rts = ‘1’ show_follow = ‘1’ links_in_new_window = ‘1’ tweet_count = ’10’]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *