Radomir Antić: Srbi, okrenite se sebi!

Radomir Antić

Intervju: Radomir Antić – Srbi, okrenite se sebi!

Gospodine Antiću, nepodeljeno mišljenje javnosti je da ste jedan od najzaslužnijih građana za širenje pozitivne slike o Srbiji u Evropi i svetu. Šta govori Vaše iskustvo, kakvu sliku građani Evrope danas imaju o nama?

Nedovoljna količina informacija i neadekvatna promocija su stvorili sliku koja ne odgovara onome što se realno dešava u Srbiji. Različiti interesi, posebno devedesetih godina, su stvorili pogrešnu sliku o Srbima kao narodu. S druge strane, sportisti iz Srbije su veoma cenjeni u svetu i to, mi sportisti, možemo da potvrdimo iz ličnog iskustva.

Koje su, po Vašem mišljenju, najbitnije razlike između naših građana i građana drugih zemalja u načinu života, odnosu prema životnoj okolini, komšijama, gradu i državi gde žive?

Imam utisak da smo mi u Srbiji više opterećni drugima, nego samim sobom. Smatram da nijedna kopija, koliko god bila dobra, nije kao original.

Građani Srbije, a naročito mladi ljudi,  ne putuju često unutar svoje zemlje. Kakav je slučaj sa Špancima? Da li njihovi građani obilaze svoju zemlju iz turističkih i rekreativnih razloga?

Svakako. Podatak da je na putevima u Španiji za vreme praznika bilo 15 miliona automobila dovoljno govori tome u prilog. Postoje npr. ekskurzije penzionera koji obilaze čitavu zemlju, a troškove pokriva država. Oni veoma poštuju tradiciju. Falja u Valensiji, Santjago Kompostela i mnogi drugi delovi zemlje imaju svoje specifičnosti i narod ih posećuje. Tokom praznika svi su na ulici.

Obišli ste mnogo zemalja u svetu. Koje zemlje i koja mesta će Vam najduže ostati u lepom sećanju?

Imao sam privilegiju u životu da živim u različitim zemljama i kulturama (Španija, Turska, Engleska) i citiraću svoju učiteljicu Persidu Međedović – različite stvari ne mogu da se porede!

U kojim mestima u Srbiji najviše volite da boravite?

Na Zlatiboru. To mi donosi odmor sa pozitivnom energijom i aktivnošću!

Naše udruženje „Moja Srbija“ upravo pokreće akciju kojom ćemo pozvati građane da preko vikenda izađu iz svojih kuća i odu na izlet u okolinu grada. Možete li nam reći zašto je, po Vašem mišljenju, bitno povremeno otići na jednostavan izlet sa prijateljima?

Druženje je preduslov svake sreće. Priroda te opušta i relaksira i kada to kažem, setim se mladosti i uranka za 1. maj i pitam se zašto toga više nema u takvom obliku.

Možete li nam preporučiti neko mesto u Srbiji, koje bi svaki naš građanin trebalo da obiđe?

Kao nešto posebno, preporučio bih  Potpećku pećinu. Siguran sam da mnogi građani Srbije ne znaju ni da postoji. Zaslužuje da se uđe u nju, posebno u salu sa ekološkim uslovima, gde uđeš sa gripom, a izađeš zdrav.

Šta mislite, šta u Srbiji može biti zanimljivo stranim turistima? Na šta bi trebalo staviti naglasak prilikom promovisanja naše zemlje?

Srbija poseduje neosporne prirodne lepote. Ali primeri Exit-a i Guče nam pokazuju da to nije dovoljno i da ljudi imaju potrebu i za dodatnim aktivnostima i sadržajima. Jagnje bez trube ostaje suvoparno!

Možete li da nam uporedite kvalitet života u Španiji i Srbiji kad su u pitanju cene proizvoda i životni standard?

Nisam čovek komparacije, ali svakako da stepen ukupnog razvoja španskom narodu nudi veće mogućnosti!

Da li, po Vašem mišljenju, srpski proizvodi mogu biti konkurentni stranim proizvodima?

Teško je govoriti globalno o srpskim proizvodima i opredeljenju kada su srpski proizvodi u pitanju jer je teško prepoznati strategiju u odnosu na rekurse. Privatizacija igra važnu ulogu u neopredeljenosti ili izgovor za sve što nam se dešava. Svakako mi smeta što, kada proizvođač treba da naplati pšenicu, cena padne za 40%. To nije strategija koja donosi uspeh i kontinuitet.

Možete li da nam nabrojite svojih pet omiljenih domaćih proizvoda?

Užička pršuta, kačamak sa 4 vrste sira, užička klekovača, jagnjeće pečenje…

Da li mislite da je moguće podići nivo domaće fudbalske lige i ko bi tu mogao najviše da pomogne: država, sami klubovi ili mi građani?

Da bi došlo do bilo kakvog rešenja prvo moramo jasno da uvidimo da postoji problem. Prebacivanje loptice odgovornosti nikad ne dovodi do rešenja, a narod je svojim odnosom prema reprezentaciji dokazao da odgovornost nije na njemu.

Pošto i susedne zemlje imaju slične probleme, da li mislite da bi zajednička liga mogla podići kvalitet fudbala u regionu i da li bi to poboljšalo međusobnu saradnju?

Nemam argumenata da bih dao mišljenje, ali život me uči da konkurencija uvek povećava kvalitet!

Čitava nacija željno iščekuje svetsko prvenstvo u fudbalu. Kakvo je stanje u redovima našeg tima?

Svesni obaveze koja proističe iz toga što je narod u nas puno uložio, siguran sam da ćemo sa naše strane učiniti sve da budu ponosni na nas.

Koja reprezentacija je, prema Vašoj proceni, favorit – odnosno, koga ćemo pobediti u finalu?

Reprezentacija Španije se, i rezultatima i izborom igre, nametnula kao jedan od glavnih favorita.

Hvala Vam na izdvojenom vremenu. Šta biste na kraju poručili našim čitaocima?

Srbi, okrenite se sebi! – vaš Radomir

20. mart 2010. godine

 


Ostavite svoj komentar na Twitter-u:

[rotatingtweets screen_name=’mojasrbija_rs’ include_rts = ‘1’ show_follow = ‘1’ links_in_new_window = ‘1’ tweet_count = ’10’]

1 komentar

  • Milos

    Svaka cast, predivan intervju. Slozio bih se sa svakom recenicom koju je izgovorio gospodin Antic. Bio sam u Spaniji tri puta i uverio se koliko Spanci vole da obilaze sopstvenu zemlju. Ali ne samo Spanci, vec i mnogi drugi. Madjari, recimo koji ne poseduju more kao ni mi, na Balatonu provode letnje odmore u ogromnom broju – ako se ne varam oko 60% gradjana Madjarske letuje na Balatonu. A mi pored toliko lepih mesta u Srbiji, uvek trcimo da drugima ostavimo novac. Ne kazem da more treba obavezno zameniti nekim drugim vidovima letovanja, ali veoma mali broj nasih ljudi je posetilo Borsko jezero, Vlasinsko, Srebrno … na kojima provod ponekad moze da bude lepsi nego na moru. Cak i kad idem na more tokom leta, odvojim bar tri dana za posetu nekom od ovih jezera jer su zaista prelepa. Srpski narod nije svestan sa kojim sve lepotama raspolaze njihova zemlja.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *