Mr Svetozar Krstić: Bez domaće proizvodnje neće biti ni Srbije!

krstic1Srbija ima prostora da bitno unapredi svoju ekonomiju, u tom smislu je akcija afirmacije domaće privede koju sprovodi udruženje „Moja Srbija“ od velikog značaja, jer ako nemamo domaću proizvodnju neće biti ni Srbije. Ako ne napravimo domaću industriju koja će da živi i koja će da bude konkurentna – nemamo budućnost.

Razvoj svih država počiva na industrijalizaciji kao jednom od preduslova za postizanje razvijenosti države i solidnog standarda građana. Bivša Jugoslavija je mnogo radila na tome i postala srednje razvijena industrijska zemlja. Ni taj model nije bio naročito uspešan zbog stalnog spoljno-trgovinskog deficita, ali je obezbedio stabilnost i razvoj. Jugoslavija je imala vrhunsku poljoprivredu i prehrambenu industriju, mašinogradnju, vojnu industriji, energetske sisteme, a najkonkurentiji smo bili u lakoj industriji. Poznato je da je skoro svaki grad imao makar jednu fabriku koja je uspešno poslovala. Naši radnici su bili dobro obučeni i motivisani i radili su često za najbolje robne marke, ostarivali značajne izvozne rezultate (i u SAD), pogotovo u tekstilnoj industriji.

Nekada smo bili u prvoj četvrtini najrazvijenijih zemalja sveta, ali raspadom SFRJ dolazi do propadanja industrijske proizvodnje, što zbog ratova i sankcija, što zbog toga što su mnoge fi rme bile upućene jedna na drugu. Tada je počeo i snažan razvoj proizvodnje u Kini koja je krenula u ekspanziju i zauzela globalno tržište, pogotovo u robi koja nastaje u lakoj industriji gde je Srbija imala velike potencijale. Tako smo izgubili tržišta, a vremenom i iskusne radnike, a malo je urađeno na razvoju drugih sektora industrije.

Ipak industrijski proizvodi i dalje najviše učestvuju u izvozu iz Srbije (uz poljoprivredne proizvode), ali, i pored toga, tranzicija uz privatizaciju i neselektivno gašenje industrije nije donela ništa dobro našoj privredi. Nismo se učili na greškama drugih, već su ovde ponavljane iste i pravljene nove greške. Politika nije bila u funkciji razvoja industrije, sve je ulagano u uslužne delatnosti koje nam nose oko 8% izvoza, a industrija nosi više od polovine izvoza. Ipak, od početka krize je čak jedna trećina zaposlenih u sektoru industrije ostala bez posla, to je preko 100.000 ljudi!

Toliko smo uvozno zavisni da moramo da pospešujemo domaću proizvodnju kako bi mogli da plaćamo uvozne proizvode i pokrivamo spoljnotrgovinski defi cit. Nažalost, veliki deo ovog novca ode na luksuz, na uvoznu robu široke potrošnje, automobile i druge odlike visokog standarda. Pred nama je ozbiljan zadatak koji se zove reindustrijalizacija i mi moramo da se vratimo i da u svakom urbanom mestu postoje preduzeća koja nešto rade i koja zapošljavaju ljude. Srbija više ne može da bude konkurentna ni u tekstilnoj, niti u mnogim drugim industrijama jer nemamo tehnologije, a i naši radnici više nisu dovoljno obučeni i pripremljeni. Reindustralizacija mora da bude dobro promišljena i kao osnovu mora da ima komparativne prednosti Srbije. Država mora da ima aktivnu ulogu u tome i da omogući dugoročno planiranje.

Srbiju je Bog obdario pogodnim uslovima za poljoprivredu. Oko proizvodnje hrane se može razviti izuzetno veliki broj preduzeća koja mogu da postoje širom zemlje i da zapošljavaju veliki broj ljudi.

Kvalitetne namirnice, prehrambeni proizvodi i pića mogu da budu naš izvorni adut. Vojna industrija je takođe veoma značajna za našu privredu, a i dalje postoje očuvani kapaciteti koji se mogu ponovo razvijati. Metalno-prerađivačka industrija je bila veoma značajna i ako FIAT realizuje ulaganje to može da bude pravi potez, kao i proizvodnja poljoprivednih mašina i traktora. Jer ako imate takve fabrike, i ako one veći do svojih komponenti nabavljaju na teritoriji Srbije, to znači da je moguće pokrenuti na stotine preduzeća širom zemlje. Moramo da radimo u cilju pokretanja privrednih aktivnosti u nekoliko privrednih grana koje imaju veliki uticaj na druge.

Energetika je takođe veliki potencijal Srbije, pogotovo korišćenje obnovljivih izvora, kao što su: voda, termalna energija, vetar i biomasa. Tu su verovatno i najveće mogućnosti za nove investicije. Saobraćaj bi mogao da nam bude značajniji, mada mi prvo moramo da završimo puteve, remontujemo pruge, očistimo Dunav i drugo, kako bi smo mogli da koristimo taj potencijal. U navedenim oblastima Srbija ima šansu i može da bude konkuretna bilo kojoj zemlji u Evropskoj uniji. Moramo da razvijamo i industrije u kojima se zapošljava najveći broj ljudi. Poljoprovreda tu ima veliki potencijal, ali moramo da razvijamo i velika preduzeća koja zapošljavaju na hiljade radnika.

Srbija ima prostora da bitno unapredi svoju ekonomiju, u tom smislu je akcija afirmacije domaće privede koju sprovodi udruženje „Moja Srbija“ od velikog značaja, jer ako nemamo domaće proizvodnje neće biti ni Srbije, a mnogi to ne razumeju. Ako ne napravimo domaću industriju koja će da živi i koja će da bude konkurentna nemamo budućnost.

Za to je neophodna proaktivna uloga države. Kao da se vlasti plaše privrednih problema i da se nerado bave njima i zato imamo na stotine neuspešnih primera privatizacije i ugašenih preduzeća.

Ako smo već krenuli putem koji nije dao rezultate, moramo da stanemo i vidimo šta nam je činiti. Država treba da stane iza dobrih projekata i da ih podržava jer Srbija mora da bude drugačija nego što je sada. A svakako treba da podržimo i pospešujemo domaće brendove, jačamo regionalnu saradnju jer kroz to osvajamo tržišta koja su nam poznata i gde možemo da nastupimo sa mnogo manjim troškovima.

Moramo da očuvamo i iskoristimo posebne trgovinske veze, kao onu sa Rusijom jer je to veliki izvozni i investicioni potencijal za Srbiju. Država treba i da konkretnim akcijama podrži napore domaće industrije za izvozom po najpovoljnijim carinskim uslovima.

Uopšte, moramo da menjamo privredni ambijent, jer stranim ulagačima ne treba 5 ili 10 hiljada evra po jednom zaposlenom, oni traže stabilan ambijent koji podržava privredu i razvoj, ulaganja i zapošljavanje. Treba pospešiti investiciona ulaganja, a novac dati za neke druge razvojne projekte domaće privrede.

Moramo da zaštitimo proizvode sa geografskim poreklom, sve ono što je poptuno prirodno ima prođu i na najzahtevnijim tržištima. To treba da budu visoko kvalitetni i ne sasvim jeftini proizvodi. Ali nažalost, ne prepoznajemo potencijale u skladu sa mogućnostima zemlje. A dobra hrana i prerađevine od hrane su proizvodi koji se uvek traže i plaćaju. Samo ih treba plasirati u dovoljnom kvalitetu i količini.

Neki od brendova koji su dobili priznaje mogu da postanu ozbiljni regionalni igrači. I država to treba da pomaže i to na različite načine, pre svega kroz podsticanje domaćeg privrednog ambijenta i kreiranje prepoznatljivih sprskih proizvoda, naročito u prehrambenoj industriji. Važno je da se prepoznaju kompanije koje ulažu u kvalitet i koje imaju potencijal da se šire na regionalno tržište jer je to jedini put ka očuvanju domaćih proizvođača i domaćih brendova.

Želim da čestitam udruženju Moja Srbija na plemenitoj ideji i kvalitetnom radu. Danas kada imamo malo povoljnih vesti iz privrede, ovo predstavlja izuzetak jer je kampanja odlična uz mnogo pozitivne energije i dobrih ideja koje podstiču razvoj domaće privrede. To su prepozali i naši proizvođači i potrošači, prepoznala je i Privredna komora Beograda, a nadamo se da će ovaj projekat podržati i državne resorne institucije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *