Miodrag Popović: Beograd je gostoljubiv grad

Miodrag Popović - Turistička organizacija Beograda

Miodrag Popović: Beograd je gostoljubiv grad

Razgovor sa Miodragom Popovićem, direktorom Turističke organizacije Beograda

U razgovoru s Miodragom Popovićem, direktorom Turističke organizacije Beograda, bilo je reči o turističkoj ponudi Beograda, njenim potencijalima i planovima za naredni period.

Miodrag Popović - Turistička organizacija BeogradaLetnja sezona je za nama – kakvi su utisci i koliko je ljudi ovog leta posetilo Beograd?

Na to pitanje je teško odgovoriti, jer Beograd nije klasična letnja turistička destinacija i nema izdiferenciranu letnju sezonu. Naš glavni turistički proizvod je kratki gradski odmor, takozvani city break i on uglavnom traje do četiri dana, naravno ima i onih turista koji ostaju duže, ali su u manjem broju. U prvih šest meseci Beograd je imao više od šeststo hiljada gostiju, a ako računamo da je prosek noćenja jedna ili dve noći, dolazimo do brojke od oko milion i dvesta hiljada noćenja. Na osnovu zvaničnih statističkih podataka iz prošle godine, kada smo imali preko milion gostiju i više od dva miliona noćenja, mi smo čak za ovih prvih šest meseci relativno blizu tome da dostignemo prošlogodišnji veoma visok broj posetilaca.

Prema tome, verujemo da će ovo biti još jedna uspešna rekordna godina u turizmu Beograda, pre svega zahvaljujući podizanju kvaliteta Beograda kao turističke destinacije, poboljšanju infrastrukture, generalnoj politici u turizmu koju ova država vodi, kao i svih promotivnih aktivnosti i aktivnosti na razvijanju Beograda kao turističke destinacije za koje je zadužena Turistička organizacija Beograda.

Da bismo dobili preciznije informacije o poseti moramo sačekati da prođe period od bar tri meseca kako bismo mogli ukrstiti različite podatake – podatake o broju dolazaka pre svega stranih, ali i domaćih gostiju, kao i o broju noćenja.

Miodrag Popović - Turistička organizacija BeogradaKoje su to beogradske manifestacije koje su privukle najveću pažnju turista ove godine?

Godišnje Beograd ima oko šest stotina manifestacija na otvorenom – tokom jedne nedelje to je oko tri-četiri manifestacije dnevno. U pitanju su manifestacije različitog obima i šarene ponude sadržaja – od kulturnih do sportskih. To umnogome povećava našu ponudu i čini je konkurentnijom, jer je manifestacioni turizam jedan od glavnih generatora turizma – i u smislu samih dolazaka turista i širenja turističke ponude, ali i u smislu promocije Beograda. Primera radi, imate Beer Fest gde za pet dana dođe više od pola miliona ljudi koji se dobro provedu i takva slika ide u svet svih dana trajanja festivala. Veliki broj posetilaca ovog festivala su gosti iz regiona, koji to svoje pozitivno iskustvo prenose u svojim sredinama i time mnogo doprinose u promociji Beograda kao turističke destinacije.

Ove godine Beograd je bio domaćin Final Four-a Evrolige, što je u tih nekoliko dana u Beograd dovelo najmanje 23-24 000 ljudi, pre svega stranih gostiju. Naravno, ne treba zanemariti ni manje događaje – tu je Bitef, ove godine se održava i Oktobarski salon, a tu su i brojni događaji koje tokom cele sezone Turistička organizacija organizuje na različitim lokacijama. Primera radi, Sava promenada postaje jedno od važnijih centara zbivanja, tu se već tradicionalno održava Karneval brodova, a u septembru je u planu da upravo na Sava promenadi prvi put organizujemo i Operu na vodi.

Ne treba zaboraviti na beogradske opštine koje su se takođe aktivno uključile u turističku ponudu sa brojnim, različitim sadržajima, i to ne samo centralne gradske opštine. Za ovaj grad je sve važno – od Beer Festa, Dvoranskog prvenstva u atletici, prvenstva u vaterpolu, pa do skupa šahovskih problematičara – to je tip događaja gde dođe dvesta ljudi, ali ti ljudi su na takvim mestima u svojim zemljama da mogu kreirati pozitivno javno mnjenje o Beogradu.

Mi smo pre pet godina počeli sa ovom vrstom promocije i to daje značajne rezultate. Pre svega je bilo potrebno da se stvore svi preduslovi o kojima sam govorio ranije – bezbednost, politička stabilnost… Beograd često ističu kao najbezbedniji grad u regionu, gostoljubiv grad u kom su svi dobrodošli.

Pomenuli ste manifestacije na rekama, koliko koristimo tu prednost da Beograd možemo posmatrati i sa vode? Koje su najznačajnije manifestacije koje se odvijaju na rekama?

Ako se prisetimo da je do pre nekoliko godina priobalje Save i Dunava ličilo na ruglo i svojevrsni muzej otpada, a da je danas taj deo postao popularna zona za šetnju i večernje izlaske, to samim tim govori o promeni odnosa prema rekama i priobalju. Beograd je počeo da se spušta na reke, urađeno je mnogo toga što je iniciralo i neke druge sadržaje u čitavom sektoru usluga, što je za jedan grad uvek dobro. Rast u sektoru usluga u jednoj oblasti pre svega privlači stanovnike Beograda, a za njima pristižu i strani gosti. To je formula koju mi koristimo već pet godina – spuštamo se na Savu i Dunav. Nekoliko projekata u priobalju je u toku. Planirano je uređenje dela obale koja kreće sa desne strane Beton hale, pa sve do Dorćolske marine. Drugi projekat uređenja obuhvataće deo koji ide sve do Ade Ciganlije, a očekuje se i postavljanje pristana na Savi i Dunavu za turističke brodove kako bismo pojačali i taj oblik nautičkog turizma. Naravno, čim se taj prostor sredi, to će inicirati i organizovanje nekih novih manifestacija koje će dovesti još veći broj ljudi.

Miodrag Popović - Turistička organizacija BeogradaNajavili ste veliki broj novosti u Beogradu za naredni period, o kakvim projektima je reč?

Kosančićev venac je jedan od projekata i gotovo je pri kraju, ostalo je još nekoliko sitnih stvari da se uradi. Takođe, gradi se pasarela koja će se spuštati od prostora terase na Kalemegdanu preko Savskog šetališta i Beton hale. Drugi projekat koji će krenuti sa realizacijom krajem ove godine ili početkom sledeće je Beogradska žičara koja će takođe sa ovog prostora doći do poslovnog centra Ušće.

Ove godine su otvoreni i Muzej savremene umetnosti i Narodni muzej, koji predugo nisu radili i to su takođe dobre vesti za turističku ponudu Beograda. Time je Beograd konačno zaokružen kao jedna prava evropska turistička destinacija.

Mi smo gostoljubiv grad i gostoljubivi ljudi i radujemo se što nam dolazi veliki broj novih gostiju, a raduju se i ugostitelji i svi oni koji su u sektoru usluga ili nešto proizvode. Naravno, veća poseta utiče i na povećanje budžeta grada.

Pored manifestacionog turizma, sve više se priča o kongresnom turizmu, zbog čega se Beograd visoko kotira kao centar kongresnog turizma u regionu?

Kongresni turizam je takođe važan deo naše turističke ponude. Sve je važno, od onih najvećih kongresa u Sava centru, velikih poslovnih skupova ili samita, pa do team building-a. Naravno, Sava centar je najveći i najtradicionalniji kongresni centar u regionu – povezan je s hotelom, nalazi se na dobrom putnom pravcu, komunikaciono je smešten da ne može biti bolje, odnosno poseduje sve preduslove koji nas stavljaju u vrh ponude kongresnog turizma u regionu. Godinama unazad smo treća destinacija u jugoistočnoj Evropi po važnosti za kongresni turizam, odmah iza Praga i Istanbula, mada mislim da smo se vrlo približili Istanbulu. Prema podacima Međunarodne asocijacije kongresnog turizma, koja to vrlo precizno prati, 2017. godine smo na osnovu organizovanih kongresa bili na 24. mestu u Evropi i na 42. mestu u svetu. Primera radi, u Evropi smo ispred nekih mnogo popularnijih gradova kada je turizam u pitanju, a na svetskoj listi smo ispred Vašingtona, NJujorka, Rio de Žaneira i Moskve. Vrlo je važno i pokretanje pitanja restauracije Sava centra, kako bismo taj primat u kongresnom turizmu i zadržali. Naravno, nije Sava centar jedini kongresni centar, ima ih mnogo, ali on je najveći i najprepoznatljiviji. Sava centar poseduje značajnu reputaciju i ima bogatu istoriju – tu je održan Samit Nesvrstanih 1989, u Sava centru je bio i prvi Kongres o evropskoj bezbednosti i saradnji, koji je prethodio osnivanju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Dakle, u Sava centru je tokom godina organizovan zaista veliki broj značajnih svetskih skupova iz različitih oblasti.

Takođe, značajno je što imamo veliki broj stručnjaka, recimo u svetu medicine, koji rade u zemlji ili u inostranstvu, i koji pri organizaciji velikih stručnih skupova lobiraju da upravo Beograd bude domaćin tih okupljanja. Ovaj vid turizma je značajan, jer je upravo ova sfera ona koja donosi najveći prihod, pošto je po svojoj prirodi i najskuplja.

Miodrag Popović - Turistička organizacija BeogradaNa koji način se vrši promocija Beograda u svetu?

Odavno se Beograd ne promoviše isključivo na sajmovima i kako godine prolaze oni su sve manji element ne samo u promociji Beograda, nego i drugih mesta i nekih velikih destinacija. Ono što smo mi uveli pre nekoliko godina prateći te trendove, to su naše posebne prezentacije. Primera radi, na sajmu u Berlinu ili Londonu, koliko god da imate o sebi dobro mišljenje, vi ste samo jedan u ponudi među velikim gradovima, gde se nećete možda uvek dobro videti. Sajmovi su pre svega mesto susreta i poslovnih sastanaka, nisu više ono što su nekada bili, vremena su se promenila. Vi sada bukvalno u sekundi na vašem telefonu možete da saznate sve o nekoj destinaciji, tako da je logično bilo da promociju usmerimo i na neke druge načine, ne samo na sajmove. Ono što jeste značajno i što smo otkrili jeste da treba da odlazimo na različite pojedinačne prezentacije i da predstavljamo Beograd na njima, ali ne zajedno sa NJujorkom, Rio de Žaneirom, Rimom, Parizom i Londonom, gde mi, ali i mnogi drugi gradovi, nećemo biti baš tako primećeni, nego da sami organizujemo promocije i pokušamo tako da za sebe izborimo prostor. I to se pokazalo kao izuzetno dobro ulaganje i imali smo dobar odziv sa tih tržišta na koja smo odlazili, prvo regionalnih, a sada to radimo i na globalnom nivou u čitavom svetu. Taj recept je Beogradu mnogo toga dobrog doneo kao turističkoj destinaciji. Naravno da mi i dalje sa našom krovnom organizacijom, Turističkom organizacijom Srbije, odlazimo na velike sajmove. Mi jesmo deo tih predstavljanja koje ima Turistička organizacija Srbije, ali, pored toga, ima nas i na nekim sajmovima gde vidimo neki svoj partikularni interes, kao što je npr. sajam u Istanbulu gde smo mi ti koji smo nosioci i gde smo ove godine dobili priznanje za najposlovniji štand na sajmu. Samo ću vas podsetiti da je to peti sajam po veličini u svetu. Tu je, kao što se zna, naše najveće tržište. Pojedinačno po zemljama, najveći broj gostiju dolazi iz Turske, a to opet zahvaljujući našem upornom radu.

Dakle, u pitanju je kombinacija našeg predstavljanja na tržištima koja smo targetirali sa jedne strane, sa druge strane koristimo prednosti modernih sredstava komunikacije, a i dalje opstajemo i na sajmovima, pre svega u njihovom poslovnom delu, gde ostvarujemo dobre promotivne rezultate.

Ono što je podjednako važno je dovođenje i turoperatora i turističkih agencija, prikazivanje Beograda kada oni dođu, nuđenje poslovnih prilika, što ukazuje na to da imamo ulogu i u investicijama. Vi znate da se u poslednjih nekoliko godina udvostručio broj hotela u Beogradu. Mi i u tom pravcu delujemo. Mi smo poput neke lične karte Beograda, jer promovišemo sve – promovišemo i same Beograđane, promovišemo i razvojne projekte u Beogradu i sve ono što Beograd predstavlja kao brend, kao ime koje uključuje i Srbiju. Na svim ovim promocijama gde idemo kao Beograd, uvek rado pozovemo ili rado prihvatimo da sa nama učestvuju i neki drugi gradovi ili neka druga turistička mesta u Srbiji koja smatraju da bi tu mogli da uspostave nekakve kontakte ili sklope određene poslove. Beograd je sad postalo ime koje je planetarno poznato i to je veoma važno.

Miodrag Popović - Turistička organizacija BeogradaŠta nas očekuje u zimskoj sezoni, koji su vaši dalji planovi?

Poznata vam je naša velika manifestacija koja se zove Beogradska zima i koja predstavlja sve ono što se dešava od polovine novembra do polovine januara. U tom periodu je Beograd i ukrašen, ponovo će biti uložena značajna sredstva, sve to pokreće potrošački mentalitet i ekonomiju. Grad u to vreme lepo izgleda i imamo veliki broj manifestacija. Uz to, možemo napomenuti i naš dobar položaj, jer imamo dve Nove godine, dva Božića i još praznika u tom periodu, a o svemu tome posetioci žele da saznaju više, kao i da to iskuse.

Jedna od tradicionalnih beogradskih manifestacija je i Ulica otvorenog srca. Zbog čega je važno da negujemo tu tradiciju?

Ovu tradicionalnu manifestaciju pokrenula je upravo Turistička organizacija Beograda, preuzevši jednu staru priču koja je počela kao interni vic 1969. godine od strane glumaca iz Ateljea 212. Zanimljivo je da upravo ova manifestacija stranim novinarima koji dođu kod nas u to doba godine predstavlja glavnu stvar o kojoj pišu i koju najviše slikaju. Kada neko dođe npr. iz Južne Afrike vi mu nekako i objasnite Božić i Srpsku novu godinu, ali mu teško objasnite Ulicu otvorenog srca i to da bilo ko 1. januara, posle proslave i neprospavane noći, izađe na ulicu, zapravo, da se pojavi toliki broj ljudi i da se svi smeju i raduju bez obzira na vremenske prilike u Svetogorskoj ulici toga dana. Ove godine je tuda prošlo oko sto hiljada ljudi i to je još jedna manifestacija kojom na najbolji mogući način promovišemo Beograd.

Miodrag Popović - Turistička organizacija BeogradaKakvo je Vaše mišljenje o akciji podele vaučera za subvencionisani odmor u Srbiji?

Ono što sam govorio za Beograd to važi za čitavu Srbiju. Dakle, da biste postali turistička destinacija, vi morate prvo da prođete kod domicijalnog stanovništva. Beograd je kapija ne samo Srbije, već i čitavog Balkana, recimo kolege iz Soluna kažu lako je vama, vi ste glavni grad Balkana, svi prvo dođu kod vas, iako je Solun na moru, oni pate što se ne nalaze na takvom mestu na kom se mi nalazimo.

Uvođenje vaučera je sjajna stvar. Beograd, Niš i Novi Sad nemaju vaučere i ne treba ni da ih imaju, ali je to dobra stvar za same Beograđane koji na taj način mogu da dođu do nekih željenih destinacija i tako da provedu makar nekoliko dana na mestima za koja možda ne bi imali sredstava ili se možda ne bi odlučili. Dakle, oni jesu pomogli da se sve pokrene, ali moramo unapređivati samu Srbiju kao turističku destinaciju, a bitno je i sve to prezentovati na dobar način. Važna je i podrška koju imamo u Vladi Republike Srbije, važno je i da svi zajedno govorimo lepo o svojoj zemlji i o samom Beogradu.

Beograd postaje konkurentniji ukoliko vi i van njega možete da ponudite još turističkih sadržaja i time obogatite svoju turističku ponudu. I to ne samo u Srbiji, možemo reći i u regionu, jer ako govorimo o regionalnom povezivanju u turizmu, region je mnogo vidljiviji u Kini nego samo Srbija. Tako da treba da vodimo računa da nam se interesi poklapaju, da radimo zajedno, da imamo i taj regionalni pristup. Svaka od naših zemalja ima mogućnosti da se dalje razvija u turizmu i Srbija i Crna Gora (pre svega mislim na kontinentalni deo) i Makedonija. Svi mi imamo neko svoje mesto i gde smo konkurenti i gde možemo kao region da nastupimo na tržištu.

Miodrag Popović - Turistička organizacija BeogradaŠta je Vaša lična preporuka kada Vam u Beograd dođu gosti iz inostranstva šta da posete, koju hranu ili piće da probaju, koju muziku da čuju?

Beograd je eklektičan grad. Beograd je mesto gde imate sve. On mora imati i suši bar, ali naravno ako neko dolazi iz neke daleke zemlje, nećemo ga voditi tamo. Samo u tanjiru u jednom dobrom beogradskom restoranu možete naći priču staru i po nekoliko stotina godina. Na meniju imate nešto što je iz Persije, što je sa Mediterana, što je iz Srednje Evrope i u Beogradu se sve to nađe na jednom mestu, upravo u jednom tanjiru. I to je priča na kojoj ja uvek insistiram. Što se muzike tiče, moj ukus i ukus mojih prijatelja uglavnom ide u pravcu tradicionalnije muzike, tradicionalnije u smislu nekih izvora odakle se crpi ta muzika. Sa druge strane, ja sam deo generacije osamdesetih godina, tako da rado preporučujem koncerte poput onih koji su održani na ovogodišnjem Beer Fest-u. Ove godine je dobar deo izvođača bio baš iz mog vremena i imao sam goste iz regiona koji su zbog toga i došli. Ta muzika je bila deo jedinstvenog kulturnog prostora koji smo imali. I tada je važilo da Beograd ima neki poseban senzibilitet. Mi smo najgostoljubiviji grad u ovom delu Evrope, a možda i u čitavoj Evropi. Ovde nema ksenofobije. Mi prihvatamo uticaje i bojimo ih svojom bojom. Nije slučajno da novinari iz sveta Beograd znaju da nazovu novom Barselonom ili gradom koji po kreativnom duhu i senzibilitetu podseća najviše na Berlin iz osamdesetih godina prošlog veka ili meni najsimpatičnija rečenica koju sam pročitao kod jednog američkog novinara – Beograd je low budget Njujork. Iako se koristi jedan takav izraz koji na prvu loptu ne zvuči laskavo, ipak je to priznanje, jer je Njujork sinonim za jedan eklektičan, kosmopolitski grad.

Presrećan sam što ću svoje goste moći da odvedem i na Bijenale Oktobarskog salona, koji će prema autorima i onome što će biti prikazano biti jedan od ključnih likovnih događaje ove godine u našem regionu, ili na Bitef, koji ponovo, i ove godine, izlazi iz regionalnih okvira. Sve to čini da Beograd ima tu svoju posebnu auru. On prima različite uticaje, ali ih oblikuje onako kako to njemu odgovara.

Sanja Janković i Jovana Stošić

Foto: Turistička organizacija Beograda i Moja Srbija

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *