Međunarodni festival etnološkog filma u Beogradu

Etnološki film

58 etnoloških i antropoloških filmova ovog oktobra u Etnografskom muzeju

Etnografski muzej u Beogradu biće domaćin međunarodnog festivala etnološkog filma, koji će se održati od 10. do 14. oktobra 2017. godine. Ovom prilikom biće prikazana najnovija svetska i domaća produkcija etnološkog i antropolološkog filma.

Filmovi će se, prema propozicijama Festivala, takmičiti za sledeće nagrade: Glavna nagrada GRAND PRIX, Nagrada za najbolji domaći film, Nagrada za najbolji inostrani film, Nagrada za najbolji studentski film i Nagrada za najbolji film na konkursu ID3min.

Ovogodišnji Žiri festivala činiće Etami Borjan (Hrvatska), Milutin Dedić (Srbija) i Aleksandra Pavićević (Srbija).

Selekciona komisija XXVI međunarodnog festivala etnološkog filma (Ljiljana Gavrilović, doktor etnologije-antropologije, vanredni profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni saradnik u Etnografskom institutu SANU i Vesna Dušković, muzejski savetnik) pogledala je ukupno 160 pristiglih filmova iz preko 30 zemalja. Nakon obavljenih konsultacija  odlučili su se da za prikazivanje na festivalu predlože 58 filmova, i to 22 u konkurentskom programu (17 sati filma), 27 u informativnom programu (20 sati filma) i 9 u studentskoj kategoriji (5 sati filma).

Neki od kriterijuma kojima se Selekciona komisija vodila su vraćanje Festivala izvornim idejama i principima, tj. doslednijem sprovođenju žanrovskog opredeljenja ka što čistijem etnološkom i antropološkom filmu, kao i filmska estetika – koliko je neka tema dobro uobličena filmskim jezikom, koliko je filmski pismena, jasna, snimateljski dobro urađena, dopadljiva na planu montažnog ritma…

Prema rečima komisije „Veliki broj filmova koji se mogu svrstati u antropološki film opisuje politički kontekst vremena u kome živimo i  imaju angažovani karakter u smislu borbe za ljudska prava, sa posebnim akcentom na probleme identiteta. Primećeno je da je na festival pristiglo mnogo filmova koji se bave preispitivanjem rodnih uloga i seksualnosti u različitim etničkim i religijskim zajednicama, sa analitičkim pristupom odnosu društva, religije i porodice prema pojedincu drugačijeg seksualnog opredeljenja.“


Ostavite svoj komentar na Twitter-u:

[rotatingtweets screen_name=’mojasrbija_rs’ include_rts = ‘1’ show_follow = ‘1’ links_in_new_window = ‘1’ tweet_count = ’10’]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *