Kruševac, Lazarev grad

krusevac3Tura „Vinski put kneza Lazara“, u ponudi Turističke organizacije Kruševca. Posle razgledanja Lazarevog grada, preporučuje se „kneževa večera“.

Kruševac, prestoni grad države kneza Lazara Hrebeljanovića, podignut je posle Maričke bitke, pa ne čudi što se i danas ovde oseća duh srednjovekovne Srbije.
Knez Lazar je organizovao državu, utvrđivao granice i gradove, objedinio vlastelu, udavao svojih pet kćeri, borio se s Turcima, krunisao velikodostojnike, otvarao rudnike, gradio manastire, ali i uzgajao tamjaniku. Kruševac i okolina izuzetno su zanimljivi, pa je ovo jedan od gradova koji se toplo preporučuju za vikend-izlet.
Turistička organizacija Kruševca osmislila je turu „Putevima kneza Lazara“. Okupljanje pred polazak je ispred Spomenika kosovskim junacima, koji je nagrađen zlatnom medaljom na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine.

Poezija
KRUŠEVAC je jedan od najopevanijih gradova u srpskoj epskoj poeziji. Njegova istorija, kao i istorija cele Srbije, deli se na period pre i posle Kosovskog boja.
Lazar Hrebeljanović, srpski srednjovekovni knez, osnivač je Kruševca. Tu je 1371. godine sagradio dvor, pa je Kruševac bio srpska prestonica sve do ubistva kneza Lazara u Kosovskom boju. Posle njega, Kruševac postaje prestonica vazalne Srbije kojom upravlja kneginja Milica, a zatim njen i Lazarev sin Stefan Lazarević, koji kasnije dvor prenosi u Beograd.
– O tom periodu dosta se može saznati u arheološkom parku „Lazarev grad“- kaže vodič Maja Danilović.
– Dosta je izletnika i slovenačkih turista, a svima se dopada što se lokaliteti nalaze u samom gradu.
U tom kompleksu nalazi se Lazarica, dvorska crkva kneza Lazara, prototip graditeljstva moravske škole. Tura se nastavlja šetnjom po vojnom utvrđenju, gde se nalaze Donžon kula i ostaci Kneževog dvorca. Narodni muzej čuva 20.000 predmeta, a posebno je zanimljiva etnološka izložba pariskih šik šešira koje su krajem 19. veka nosile Čarapanke.
Značajan trag ostavio je slikar Milić od Mačve, koji u gradu pod Bagdalom ima svoju galeriju-legat sa 120 slika, zatim spomen-skulpturu „Majka Srbija i majka Grčka“, kao i mural „Obretenje Lazarevo“. Srpski varvarogenije nije doživeo da vidi jedinstven legat, a kao sedište izabrana je stara zgrada žitnog mlina.

„Večera“
GASTRONOMIJA je glavni adut Srbije, pa u Kruševcu treba probati „kneževu večeru“. Gost će prvo biti poslužen bungur čorbom od pšenice i raznih vrsta mesa, uz koju se služi kiselo mleko. Potom se iznose divljač i pita, i sve se zaliva crnim vinom „car lazar“.
U Kruševcu se nalazi fabrika „Rubin“, koja od 1955. godine proizvodi vino. U njoj posetioci mogu da se upoznaju s procesom proizvodnje, ali i da probaju najkvalitetnija vina.
Ipak, zanimljivije je videti manastir Sveti Roman, u čijoj porti je sahranjeno srce ruskog plemića Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog, koji je Tolstoju poslužio kao inspiracija za lik Vronskog u romanu „Ana Karenjina“.
I obližnji Aleksandrovac je stara varoš koja miriše na dunje, med i vino, a ime je dobila 1882. po prestolonasledniku Aleksandru Obrenoviću. Aleksandrovac nije zanimljiv samo tokom jeseni, u vreme održavanja „Župske berbe“, kada se velika fontana napuni vinom i svi proizvođači paradiraju ukrašeni grožđem.

„Berba“
Nekada su i tri najveća srpska manastira, Hilandar, Studenica i Žiča, kroz čitav srednji vek imala svoje vinograde i podrume vina u Župi. I knez Lazar imao je svoje podrume u Župi, koja se naziva i „srpska Šampanja“, jer je klima ista kao u francuskoj oblasti Bordo.
U ovom kraju se gaje tamjanika i prokupac, najstarije autentične sorte grožđa u Srbiji. Tamjanika se gaji 500, a prokupac je sorta stara oko 1.000 godina. Takođe se gaji i župski bojadiser. Muzej vinarstva i vinogradarstva, koji se nalazi u podrumu Poljoprivredne škole (koja je izgrađena 1924. godine u „provansalskom stilu“), ima zanimljivu postavku u okviru koje mogu da se vide vrionica, soba majstora vina, župska trpeza i još mnogo toga, jer se u Župi na tragu vina živi više od 3.000 godina.

INFO
Kruševac je od Beograda udaljen 190 kilometara.
Ulaznica za Muzej – 80 dinara.
Ulaznica u Galeriju Milića od Mačve – 50 dinara
Ulaznica u fabriku „Rubin“ – od 500 do 1.400 dinara.
Aleksandrovac je 32 km udaljen od Kruševca, a od Beograda 225 km

Izvor: Novosti.rs – S. Babović, A. Krsmanović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *