„Muzika trešti, auto pulsira i ceo grad se okreće gde god prolazimo. Kad žurka počne već u kolima, grad je mali. Začas smo kod splavova. Svuda oko nas besni automobili, cicamace šljašte na štiklama, a tipovi se mršte i šire. Naravno, kad vide Roksu, svaki se pomalo zbuni i smanji. Prosto mi ih bude žao!“
Roman „Devedesete u kraju“ priča je o mladima i njihovom odrastanju tokom ovog perioda – ulici, kraju, noćnom životu… Iako devedesete najčešće pamtimo po ratovima, sankcijama i lošim vestima, mlada autorka Jovana Ristić kroz ovaj roman želela je da sačuva i sliku svega lepog što su ove godine sa sobom nosile: druženja, izlaske, avanture, komšijske i prijateljske odnose kojih je danas sve manje. Period devedesetih se ovim romanom prvi put prikazuje iz ženske perspektive, kroz sudbinu glavne junakinje Milice koja odrasta upoznajući fenomene ovog doba: šanere, švercere, folk muziku i pevačice, splavove i diskoteke. Ona čezne za tada prestižnim air-max patikama, sanja da postane manekenka, zaljubljuje se u opasnog momka iz kraja… Kao i svako odrastanje, i njeno donosi divne stvari kao što su bliska prijateljstva, prvi izlasci i prvi poljubac. Ipak, još uvek mladalački naivna i neiskvarena, u sistemu koji neguje negativne vrednosti ona je prerano prinuđena da se suoči sa velikim razočaranjima i posledicama svojih odluka.
„Devedesete u kraju” našle su se u najužem izboru za nagradu „Proza na putu”, a za veoma kratko vreme stekle su i izuzetnu naklonost čitalaca svih generacija. Međutim, verovatno najveće dostignuće predstavlja veliko interesovanje mladih na čiju se inicijativu u beogradskim školama i gimnazijama trenutno održavaju interaktivne promocije ove knjige praćene video-trejlerom, spotovima, izložbom predmeta i modnih detalja iz devedesetih ali i dramskim izvođenjima delova knjige od strane mladih glumaca Studija Centar. Kako sama kaže, Jovana Ristić, diplomirani profesor književnosti, smatrala je da će roman pre svega biti zanimljiv generacijama koje su i same odrastale devedesetih i koje pamte ovaj period, pa činjenica da i među mladima rođenim krajem ove decenije postoji veliko interesovanje za knjigu iznenađuje jednako kao i to što su same promocije odlično posećene, a polemike na njima vrlo dinamične, iako se smatra da mladi danas ne čitaju. Mladim ljudima je veoma zanimljiva ovakva vrsta literature zasnovana na realnim gradskim pričama putem kojih oni bolje upoznaju vreme u kome su rođeni, pa „Devedesete u kraju” za njih predstavljaju svojevrstan vremeplov koji im pruža lice i naličje ovog perioda. Posebno su zanimljivi njihovi komentari o stvarima koje su se promenile u odnosu na devedesete, primedbe da muškarci više nisu toliko ,,mačo”, da nema više druženja u kraju, već da su se prijateljstva preselila na društvene mreže i da im sve to nedostaje…
Kontroverzne devedesete danas jesu iza nas, ali se mnogo toga još uvek nije promenilo. Neke opasnosti koje su vladale tokom ovih godina još uvek su prisutne, druge se ponovo javljaju. Roman ,,Devedesete u kraju” eksplicitno pokazuje šta se dogodilo onima koji su izabrali pogrešan put, pa tako mladima šalje jasnu poruku o važnosti pravih životnih izbora, a odraslima upozorenje da neke stvari nikako ne bi smele da se ponove, kako ne bismo ponovo dobili generaciju mladih koja odrasta ugledajući se na loše uzore i gradeći svoj život na sumnjivim vrednostima.
Milica Gavrilov
