svetski-dan-poezije-smiljana

дан поезије

„ој, Србијо међу бунама, међу шљивама,
ој Србијо међу људима
на њивама,
ој Србијо међу песмама, мећу брдима,
ој Србијо,
песмо међу народима“.

Милутин Бојић

 

Светски дан поезије обележен је и овог 21. марта , када су у име поезије организована многобројана дешавања, како у престоници Београду, тако и у другим градовима: Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Вршцу … Циљ Светског дана поезије је да се ода признање националним , регионалним  и интернационалним поетским покретима, кроз промовисање и подстицање читања, писања, објављивања и проучавања поезије.

Град Београд је за ову прилику организовао културну манифестацију под називом „ Ми (ни)смо ваша деца“, у Културном центру, Библиотеци града, УК Пароброд, Музеју Иве Андрића,  Културном центру Новог Сада.

На поменутој манифестацији су учествовали песници из Србије и окружења, смењивали су се на позорници и глорификовали поезију, која је већ неко време на самој маргини како књижевности, тако и уметности. Лепеза поета је била  шаролика, од  боема до свакодневне метафоре и андерграунд слемера.

Поезија је 21. марта у моди, а све захваљујући Ор­га­ни­за­ци­ји Ује­ди­ње­них на­ци­ја за про­све­ту, на­у­ку и кул­ту­ру (УНЕ­СКО), која је још 1999. године у Паризу овај дан прогласила за Светски дан поезије.

У Србији је дан поезије први пут обележен 2001. године и то само у Београду. Било је то скромно вече поезије, а данас је доста другачије. У прилог томе  говори и број градова у којима  је овог пута обележен овај дан.

Сви знамо у каквом је стању српска култура, али морамо мислити на нашу дуговековну  културну баштину. По речима књижевног критичара Васе Павковића, поезија је “најквалитетнији жанр“. Стање поезије у Србији данас није ни мало сјајно, постоји неколико издавачких кућа које је објављују , неколико фестивала и по који зборник поезије.

Ова чињeница деморалише, али како је један од великих песника  Иван Растеговац  једном изјавио : „ТРЧАЋУ ДОВЕКА“  , то може да буде и парола за будуће дане како поезије, тако и саме културе у Србији. Поезију ће сви писати и она ће надживети и саме песнике , јер поезија је вечна.

Смиљана Стојнић