Ranije se nije poklanjalo mnogo pažnje racionalnom korišćenju energenata, Veliki broj stambenih objekata izgradjen je, a da nije vođeno računa o tome koliki su gubici u njihovom zagrevanju. U svetu se ovoj temi poklanja velika pažnja i najrazvijenije evropske države poput skandinavskih, imaju manju potrošnju energenata kojom ostvaruju velike uštede za privredu i građane, a takođe i čuvaju prirodu. Danas i nas sve skuplji energenti teraju da razmišlljmo o što boljolj termoizolaciji, odnosno uštedi.

Prvenstven razlog za izradu termike objekta je značajna ušteda koja se ostvaruje manjom potrošnjom energenata, a time i manjim mesečnim izdvajanjima za grejanje. Osim ekonomskih razloga, značajni su i manje zagađenje i smanjenje emisije CO2.

Smanjenjem utroška potrošnje energenata na zagrevanje i rashlađivanje prostorija, energija se može preusmeriti na industrijsku proizvodnju pa shodno tome nije potrebno graditi nove generatore električne struje koji utiču na životnu sredinu i nisu jeftini u izgradnji, a crpe resurse države. Na kraju, spomenuo bih i osećaj ugodnosti u prostorijama koje su izolovane. U njima je toplota podjednako raspoređena tako da je prijatno u svim delovima prostorije. U stanovima i kućama bez termoizolacije zidovi su hladni, a toplo je samo oko grejnog tela, pa se dobija efekat logorske vatre da Vam je pretoplo delu tela koje je okrenuto plamenu, a suprotnom hladno.

Gubici toplotne energije na objektu najveći su na zidovima i fasadnoj stolariji. Tako da je termoizolacija prioritetna prilikom izgradnje novih i rekonstrukcije starih objekata. Kod nas je uobičajeno korišćenje termoizolativnih materijala u debljini od 5cm što zadovoljava uslove da se ne pojavljuje kondenzacija ili buđ u većini prostorija, ali tek 8cm zadovoljava JUS standard.

Treba naglasiti da je to u većini evropskih zemalja naše klimatske zone prevaziđeno i debljina termoizolacije je 10 do 15cm pa čak u pojedinim slučajevima i 20cm. To već podrazumeva pasivnu kuću sa potrošnjom energije za zagrevanje 10kWh po m² godišnje potrošnje ili 1,0 litara lož ulja. Kod nas je to od 20 do 30 litara po m², odnosno 200 do 300kWh po m2 godišnje, a u Evropi se trude da taj nivo svedu ispod 10 litara po m² odnosno 100kWh po m² godišnje.

U Srbiji postoji volja da se prati trend Evrope i da se poveća energetska efikasnost, ali su za sada mali podsticaji u praksi i stimulacije kakve su na zapadu. Takođe i svest naroda, a i standard nam ne idu na ruku. Osim u stambenoj izgradnji legalnih objekata koji moraju da zadovolje JUS standarde (koji je ispod evropskih standarda), to je mali pomak ka većoj termoizolaciji, racionalnom korišćenju energenata, pa time i opštem boljitku nacije.

 Arh. Vladimir Lazarević

www.fasade.co.rs