Све до последњих неколико година, свету скоро да уопште није била позната српска традиционална музика.  Данас су, пак, српске музичке теме снимљене, између осталог, и у„Real World"-у Питера Габријела у Британији, једном од најбољих музичких студија на свету . За то је заслужан наш свестрани уметник европског реномеа, Слободан Тркуља, и његов  састав "Балканополис".  Овај музичар, мулти-инструменталиста, композитор и певач византијског и грленог стила, рођен 1977. године у Оџацима, заједно са "Балканополисом"  на нов и модеран начин свету представља музику инспирисану српском и балканском традицијом, музику која се на западу сматра новим правцем и назива ,,модерном традицијом Балкана''.

Слободан Тркуља је самоуки музичар. Најпре је свирао само кларинет, али је убрзо прешао  и на различите народне инструменте: гајде, дипле, двојнице, кавал , фрулу, и многе друге. Већ са петнаест година проглашен је за најбољег инструменталисту на фестивалу музичких друштава Војводине. Са двадесет, основао је ,,Балканополис'' са којим од тада одржава концерте и снима албуме. После непуних годину и по дана свирања саксофона, 1998. године, Тркуља је примљен на амстердамски џез конзерваторијум, где је 2007. и магистрирао, са највишом оценом и уз све почасти. Тема његовог магистарског рада била је увођење српске традиционалне музике у светске музичке токове.

Иза Тркуље су бројни наступи, награде и признања. Неколико пута је наступио у престижном амстердамском ,,Concertgebouw''-у, а  више пута био на сцени са Београдском филхармонијом и чувеним холандским Метропол оркестром, са којим су наступале и велике светске звезде као што су  Андреа Бочели, Џо Кокер, Селин Дион, Елвис Костело и други. Тркуља је и сам сарађивао са светски познатим музичарима, попут продуцента Ричарда Еванса, или басисте Џона Гиблина, а холандски вечерњи лист ,,NRC Handelsblad'' назвао га је ,,једним од најлепших мушких гласова Балкана''. Па ипак, слика уметничких домета Слободана Тркуље остаје непотпуна ако се међу све његове постигнуте успехе не уброји и то што је успео да српску изворну музику представи домаћој и страној публици. Сам Тркуља каже да је једна од карактеристика традиционалне музике управо то да су осећања у песмама толико препознатљива, да није потребно познавати језик да би се песма разумела: ,,Ова музика комуницира на нивоу емоција, на неком прајезику, Божјем језику, блиском сваком људском бићу. Зато је толико цењена''. Можда је управо то разлог што су нашу музику у његовом извођењу  једнако лепо прихватили  људи из Холандије, Немачке, Француске, али и других земаља и делова света у којима је наступао.

Музика Слободана Тркуље пуна је егзотичних ритмова и тактова попут 25/8, као и балканског певања са минималним интервалима, које даје снажан меланхолични израз његовим баладама. На његовим наступима брише се граница између музичких стилова, као и граница између публике и извођача. Класична, модерна, џез, духовна, византијска и српска традиционална музика, изведена на петнаестак различитих инструмената, код Тркуље проналазе савршен спој. Он је на бини слободан, полетан, посвећен и  веома присан са публиком, са којом разговара током целог концерта, трудећи се да је укључи у извођење својих композиција, што на његовим концертима ствара посебну атмосферу.

Чак и као личност, може се рећи да је Тркуља посебан. За разлику од других, он се не појављује често у медијима, већ пушта да његова дела сама говоре. Публика осећа да њега води једино истинска љубав према музици. Самим тим, врло брзо му је поклонила љубав н поверење, а његови концерти распродати су и по неколико недеља унапред.